Predstavnici sudova, tužilaštava i policije su u radnom delu konferencije „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ podelili dosadašnja iskustva i rezultate rada u ovoj oblasti, a više od 150 prisutnih stručnjaka iz različitih delova Srbije koji se neposredno bave pitanjem podrške žrtvama i svedocima, detaljno je upoznato sa ciljevima i komponentama Projekta.

Dragičević Dičić: Nedovoljno koristimo i postojeća zakonska rešenja

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić, podsetila je da je Srbija potpisnik svih značajnijih međunarodnih deklaracija i konvencija koje se tiču ljudskih prava, zaštite žrtava i svedoka i podrške na koju imaju pravo, te da su sudovi s toga u obavezi da primenjuju standarde i pozitivne odredbe međunarodnih konvencija i onda kada one nisu eksplicitno navedene u pojedinim zakonima. Takođe, da se u praksi često nedovoljno koriste i postojeća zakonska rešenja. Kao primer navela je pravo na besplatnu pravnu pomoć koje još uvek nije dobilo formu posebnog zakona, ali koje bi već sad moglo češće da se primenjuje zahvaljujući postojećem Zakoniku o krivičnom postupku.

Statistike i istraživanja pokazuju da se u pogledu prava na besplatnu pravnu pomoć u nedovoljnoj meri koristi član 103. Zakonika o krivičnom postupku, a to je – istakla je Radmila Dragičević Dičić, „onaj član koji daje pravo tužiocu ili sudiji da odredi besplatnu pravnu pomoć žrtvi, odnosno posebno osetljivom svedoku, ako prethodno oštećeni odnosno žrtva dobije taj status“.

Sudija Dragičević Dičić smatra da žrtve trgovine ljudima, teških oblika nasilja u porodici i veliki broj žrtava nad kojima su izvršena krivična dela protiv polne slobode, zaslužuju status posebno osetljivog svedoka, a time i pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Ona je podsetila i da je mreža službi podrške žrtvama počela da se uspostavlja još pre 12 godina i da danas one postoje u svim Višim sudovima na teritorije Srbije i u Prvom osnovnom sudu. Službe su formirane u skladu sa Uputstvom o načinu pristupa, sistemu rada i načinu postupanja koje je 7.aprila 2017. godine doneo Visoki savet sudstva, sa ciljem da se obezbedi procesna, psihološka, zdravstvena, socijalna i logistička podrška oštećenima odnosno žrtvama.

Kao primere dobre prakse u dosadašnjem radu ona je navela rad službi za podršku žrtvama u Višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Vranju i Nišu, kao i u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

U analizi dosadašnjeg postupanja sudova u pogledu pružanja podrške žrtvama i svedocima uočena je nedovoljna i neblagovremena komunikacija postupajućih sudija i službi za podršku žrtvama. „To su svi sudovi u izveštaju rekli – sudije nam ne javljaju, ne obaveštavaju nas o žrtvama“ – rekla je sudija Dragičević Dičić i konstatovala da to ukazuje da sudije u ovom pogledu moraju da budu značajno aktivnije, na šta treba da utiču i predsednici sudova.

Prema izveštaju sudova, teškoće u radu predstavlja i nedostatak sistematizovanih radnih mesta u službama podrške žrtvama, nedostatak adekvatne opreme, teškoće u angažovanju psihologa za psihološku podršku žrtvama. Uočeno je i nedovoljno razumevanja branilaca za rad ovih službi, kao i nedovoljna prepoznatljivost službi u javnosti, zbog čega važna komponenta Projekta treba da bude informisanje stručne i najšire javnosti. Ovo je, po mišljenju sudije Dragičević-Dičić naročito važno sprovesti u svim lokalnim sredinama u kojima službe podrške pri sudovima postoje.

Mirović: Žrtva koja ima podršku otvorenije učestvuje i u krivičnom postupku

Krivičnoprocesno pravo se suviše dugo fokusiralo na prava okrivljenog, a prava žrtava su bila skrajnuta i žrtve su bile prepuštene same sebi – konstatovala je zamenik republičkog javnog tužioca Tamara Mirović navodeći da se istovremeno od žrtava premnogo očekivalo jer je iskaz svedoka često osnovno dokazno sredstvo.

„Često se zaboravlja da će žrtva koja ima podršku sistema i kao svedok biti otvorenija da učestvuje u postupku odnosno da svojim saznanjima doprinese utvrđivanju činjenica koje su predmet dokaznog postupka“ – rekla je Mirović.

Ona je istakla da su Službe za informisanje i podršku oštećenim licima i svedocima u svim višim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji i u Tužilaštvu za organizovani kriminal počele rad  1. februara 2017. godine, te da je već tada postavljeno i pitanje formiranja adekvatnih specijalizovanih službi i u policiji.  U policiji te specijalizovane službe još nisu formirane, pa je saradnja sa postojećim službama utoliko značajnija.

Službe za podršku žrtvama i svedocima u javnim tužilaštvima su do sada ostvarile dobru saradnju sa drugim državnim organima, kao i sa organizacijama civilnog društva. Sa Viktimološkim društvom i nevladinim organizacijama „Astra“ i „Atina“ i memorandume o saradnji koja rezultira dobrom koordinacijom rada i razmenom informacija. U cilju bolje informisanosti građana urađene su i brošure koje govore o pravima žrtava i uslugama koje im pružaju službe podrške u javnim tužilaštvima, dok tužilaštvima u radu značajnu pomoć pružaju komunikacioni priručnici.

Tužilaštva su konstatovala slične probleme kao i sudovi, rekla je Tamara Mirović i navela da se to pre svega odnosi na nedostatak prostorija za rad službi, nesistematizovana radna mesta i nedovoljnu informisanost građana o pravu žrtava i ulozi službi podrške.

Misija OEBS-a u Srbiji je, kako je istakla Mirović, u svim ovim aktivnostima bila jedan od ključnih partnera, pa će ta saradnja biti nastavljena i u realizaciji projekta „Podrška žrtvama i svedocima“.

Radojković: Policija prepoznata kao važan faktor odvraćanja od nasilja

Pomoćnik direktora policije Zvezdan Radojković je konstatovao da je policiji Srbije jasno da pristup pravdi za žrtve mora da bude makar isti onakav kao što ga imaju izvršioci, ali u sadašnjim uslovima i rukovođena zadatkom da otkrije počinioca krivičnog dela, često nije u situaciji da se na adekvatan način bavi podrškom žrtvi.

„Policija i njena pozicija u odnosu sa žrtvama je veoma specifična, mi taj odnos započinjemo od trenutka kada jedan poziv promeni sve.“ – kaže Radojković.

Imajući u vidu da u ovom trenutku u policiji ne postoje službe koje se bave isključivo podrškom žrtva, policija žrtve upućuje na specijalizovane službe u sudovima, tužilaštvima, centrima za socijalni rad i drugim relevantnim organizacijama.

Policija je, međutim, kako je naglasio Radojković, tokom prve godine sprovođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici prepoznata kao organ koji preduzima značajan deo mera koje se odnose na odvraćanje od nasilja.

On je istakao da će u tom smislu, važan korak biti i realizacija projekta koji se radi u saradnji sa policijom Švedske a čiji cilj je da se u svim područnim upravama policije obezbede posebne prostorije za razgovor sa žrtvama krivičnih dela nasilja u porodici i protivpolne slobode.

Radojković smatra da specijalizovane službe podrške žrtvama treba oformiti i pri policiji, te da će pripadnici policije biti potpuno posvećeni i realizaciji ciljeva projekta koji je usmeren na poboljšanje položaja žrtava i svedoka.

Novaković: Glavni cilj je sveobuhvatni nacionalni sistem podrške žrtvama

„Svima nama glavni cilj je uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema informisanja, pomoći i podrške žrtvama i svedocima u okviru krivičnopravnog sistema u Srbiji“, rekla je Nataša Novaković projektni menadžer Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS-a u Srbiji.

Ona je istakla da je Misija OEBS-a u Srbiji ponosna što je Ministarstvo pravde izabralo za partnera koji je zadužen za sprovođenje projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ koje sa 1,5 miliona evra finansira Evropska unija, i da to vidi kao rezultat dugogodišnje uspešne saradnje koja je uspostavljena sa najrelevantnijim predstavnicima države i nevladinog sektora u ovoj oblasti.

„Neki elementi sistema pomoći i podrške već postoje, na drugima ćemo da radimo. A taj rad biće zajednički. Zato je naša poruka „niste sami“ koju upućujemo na početku projekta usmerena ne samo ka žrtvama i svedocima, već i prema svim učesnicima u projektu „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“. – rekla je Nataša Novaković.

Ona je objasnila da će Projekat biti fokusiran na četiri ključne komponente, od kojih je prva unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira odnosno izrada nacionalne strategije o pravima žrtava krivičnih dela sa akcionim planom, uspostavljanje koordinacionog tela za praćenje ovih strateških dokumenata i rad na izmenama i usaglašavanju pravnih propisa u cilju ostvarivanja prava žrtava i svedoka.

Radiće se i na jačanju kapaciteta državnih institucija i pružalaca podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela kroz kreiranje i sprovođenje različitih obuka i izradu priručnika, kao i širenje mreže institucija i organizacija koje žrtvama i svedocima pružaju podršku. Pažnja će biti posvećena i primeni informacionih tehnologija u unapređenju položaja žrtava, pa će se tako raditi na izradi jedinstvenog registra pružalaca usluga, sistemima za upravljanje bazama podataka i vođenje predmeta za sve pružaoce usluga i na formiranju jedinstvenog pozivnog centra.

Deo projekta je i edukacija mreže volontera, kao i kampanja jačanja svesti stručne i šire javnosti o postojanju, važnosti i ulozi službi za podršku žrtvama u Srbiji.

 

« Back