Članovi Radne grupe za izradu Nacionalne strategija za podršku žrtvama i svedocima boravili su početkom decembra u Švedskoj, kako bi se upoznali sa funkcionisanjem jednog od najrazvijenijih sveobuhvatnih sistema u ovoj oblasti. Trodnevnu studijsku posetu Stokholmu organizovala je Misija OEBS-a u Srbiji, kao partner koga je Ministarstvo pravde izabralo za sprovođenje trogodišnjeg projekta “Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji”, a koji  finansira Evropska unija. O načinima funkcionisanja različitih institucija iz sistema podrške žrtvama i svedocima i modalitetima saradnje među njima, članovi radne grupe su tokom posete razgovarali sa predstavnicima švedskog ministasrtva pravde, policije, službi za pružanje podrške žrtvama i svedocima u državnim institucijama i pravosuđu, kao i sa predstavnicima nevladinog sektora. Upriličen je i susret sa Nj.E. ambasadorom Republike Srbije u Šveskoj, Draganom Momčilovićem.

Projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji” predstavljen je i na godišnjem skupu „Sudijski dani”, koji je u Vrnjačkoj Banji okupio 1500 sudija iz cele Srbije. Cilj ovog trogodišnjeg projekta je uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema podrške žrtvama i svedocima, sa 1, 5 miliona evra finansira ga Evropska unija, a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji.  „Izrada Nacionalne strategije o pravima žrtava krivičnih dela jedan je od najvažnih elemenata ovog Projekta”, rekla je Nataša Novaković, programska menadžerka Misije OEBS-a u Srbiji. Ona je istakla i da će ključne komponente projekta biti unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira, jačanje kapaciteta državnih institucija i pružalaca usluga podrške žrtvama i svedocima, razvoj informacionih tehnologija u ovoj oblasti i jačanje svesti stručne i opšte javnosti o postojanju, važnosti i ulozi službi za podršku žrtvama u Srbiji. Rad na projektu podrazumeva saradnju niza državnih, pravosudnih, stručnih i nevladinih organizacija, a značajnu ulogu u tom procesu igraju i Vrhovni kasacioni sud i drugi sudovi širom Srbije.  

Vladavina prava je osnovno opredeljenje Srbije i ona predstavlja stalnu obavezu čitavog sistema, a ne samo pravosuđa, istakao je predsenik Srbije Aleksandar Vučić, otvarajući konferenciju posvećenu obeležavanju početka projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“. Ovaj trogodišnji Projekat ima za cilj uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema informisanja, pomoći i podrške žrtvama i svedocima usklađenog sa međunarodnim i evropskih standardima. Projekat Evropska unija podržava sa 1,5 miliona evra, a sprovodi ga Misija OEBS-a u Srbiji, kao partner kog je odabralo Ministarstvo pravde Republike Srbije. Jedna od najvažnijih projektnih aktivnosti biće izrada Nacionalne strategije o pravima žrtava i pratećeg akcionog plana. Pored unapređenja zakonskog okvira u ovoj oblasti, projekat će pomoći državnim institucijama u jačanju njihovih kapaciteta, razvijanju informaciono-tehnoloških rešenja koja će olakšati umrežavanje između pružalaca usluga, edukovanju mreže volontera i jačanju svesti o ulozi službi za podršku žrtva Vučić: Pravda ne sme biti ni selektivna, ni diskriminatornaa u Srbiji. Vučić: Pravda ne sme biti ni selektivna, ni diskriminatorna Na konferenciji koja je okupila državne zvaničnike, predstavnike pravosuđa, stručnjake iz oblasti prava, socijalne politike i zaštite ljudskih prava, policijske službenike i organizacije civilnog društva, predsednik Vučić je poručio da država mora da obezbedi stalnu pomoć i podršku žrtvama i svedocima u krivičnim postupcima. „Potrebno je i da priznamo da se greške događaju i da postoje predrasude”, rekao je Vučić, dodavši da se to najčešće događa kada su žrtve pripadnici neke marginalne grupe. Podsetivši da je naročito u slučajevima seksualnog nasilja česta rečenica “Sama je to tražila“, Vučić je konstatovao da je to traženje izgovora za počinioca koje mora biti zamenjeno podrškom žrtvi. „Najveća pomoć koju možemo da pružimo svim žrtvama je da pravdu ne tražimo selektivno prema tome dal je žrtva pripadnik naše uže društvene grupe ili nije. Zato je odgovor na pitanje ko su žrtve kriminaliteta, politički, ali pre svega narodni odgovor“ – rekao je predsednik Vučić naglasivši da u tome važnu ulogu ima i jasno identifikovanje pojma žrtve. Iznoseći podatak da se od 9.753 predstavke koje su mu uputili građani čak 80% odnosilo na pravosuđe, predsednik je konstatovao da to govori i da građani Srbije sudove i dalje ne doživljavaju kao pravične. On je istakao i da je važno da svedoci imaju čvrto poverenje u sistem krivičnog pravosuđa jer se svesnim odbijanjem svedočenja i saopštavanja istine nanosi šteta celom društvu. „Srbija mora da ima jasnu politiku vrednosti u skladu sa evropskom praksom, kao i funkcionalni mehanizam delovanja za njeno sprovođenje“ – zaključio je Vučić. Kuburović: Uspostavićemo koordinisan i efikasan sistem podrške žrtvama Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da je uspostavljanje koordinisanog i efikasnog sistema podrške žrtvama opredeljenje Srbije koje je definisano i Akcionim planom za poglavlje 23, te da je izrada Nacionalne strategije jedan od ključnih elemenata u Projektu „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela“. Navodeći dosadašnje učinke u ovoj oblasti ministarka pravde je istakla da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici već nakon jednogodišnje primene dao dobar rezultat. „Do danas su nadležni organi razmotrili više od 40.000 slučajeva nasilja u porodici, sudovi su izrekli više od 14.000 hitnih mera, a izrađeno je i više od 10.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama“ – rekla je Kuburović. Poboljšanju položaja žrtava doprinosi i kampanja „Isključi nasilje“, konstatovala je ministarka Kuburović, kao i to što su u tužilaštvima i sudovima rad počele službe za informisanje i pomoć žrtvama i svedocima. Ona je apelovala na predstavnike advokature i nevladinog sektora da konačno postignu konsenzus oko pružanja besplatne pravne pomoći, kako bi Vlada Srbije usvojila nacrt Zakona koji reguliše ovo važno pitanje za žrtve. Istakla je da se pružanje podrške žrtvama ostvaruje i smanjivanjem njihove ponovne viktimizacije, kao i u postupcima za naknadu štete, i izrazila uverenje da će realizacija ovog Projekta omogućiti uspostavljanje održivog sistema službi podrške i zaštite žrtava, koji će približiti Srbiju evropskim standardima. Fabrici: Žrtve moraju imati podršku i brz pristup pravdi Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu, Sem Fabrici, je rekao da svake godine 15 odsto građana Unije, odnosno oko 75 miliona ljudi, postanu žrtve nasilja. EU je 2012.godine, kako je podsetio, uredbom ustanovila minimum standarda podrške žrtvama zločina, a u januaru 2019. godine predsednik EK Žan Klod Junker treba da objavi izveštaj o njenoj šestogodišnjoj primeni. „Potrebno je da žrtve uživaju poštovanje i da se uvažavaju njihova prava. Žrtva mora biti zaštićena od maltretiranja, treba da dobije podršku, da ima brz pristup pravdi i finansijskoj naknadi”, ocenio je Fabrici. On zato smatra i da je projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela” više vezan za dobrobit građana Srbije, nego za evropske integracije. Milojević: Nužno unapređenje zaštite žrtava i prava na kompenzaciju Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da Srbiji predstoji značajno usaglašavanje zakonodavstva u pogledu zaštite žrtava i prava na kompenzaciju. „Žrtve krivičnih dela mrcvarimo da svedoče, izlažemo sekundarno institucionalnoj viktimizaciji, a ništa ne dobijaju za uzvrat“ rekao je Milojević i konstatovao da bi značajna pomoć žrtvama bila obezbeđena i upotrebom savremene tehnike kojom bi se izbegao neposredni dodir žrtve i učinioca krivičnog dela, a što sada „više šteti žrtvi nego što koristi sudskom postupku“. On je istakao i da se dosadašnja praksa krivičnih sudova, koji su žrtve upućivali na parnični postupak za naknadu štete, pokazala neodgovarajućom, jer su žrtve najčešće ostajale bez ikakve naknade, parnice su trajale godinama, a tokom postupka neretko je bila ugrožena i njihova bezbednosti. „Postoji gledište da je potrebno obavezati krivične sudije da već u okviru ovih postupaka određuju isplatu naknade štete za žrtve. Žrtva ako je nezadovoljna ishodom može da ide u parnični postupak, ali bitno je da se za one koji materijalno i psihološki ne mogu da izdrže parnične postupke obezbedi efikasan sistem zadovoljenja u okviru krivičnog procesa“ – rekao je Milojević Navodeći da se ovim pitanjem bavi i Vrhovni kasacioni sud i formirana Radna grupa, on je istakao i da očekuje da će projekat „Podrška žrtvama i svedocima“ ostvariti postavljene ciljeve. Dolovac: Ne postoji univerzalni odgovor za zaštitu žrtve Republički javni tužilac Zagorka Dolovac istakla je da je projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ izuzetno važan prvenstveno s aspekta sistematskog unapređenja položaja oštećenih i svedoka, uz puno razumevanje njihovih potreba i položaja. „Potreba za unapređenjem normativnog i strateškog okvira, ali i podizanje svesti o pravima žrtava krivičnih dela nije samo u obavezama koje za Srbiju proističu iz Akcionih planova za poglavlja 23 i 24 i u pristupnim pregovorima, već i u našem iskrenom opredeljenju da prava žrtava, pre svega žrtava krivičnih dela sa elementima nasilja, budu podignuta na viši nivo i to u skladu sa međunarodnim standardima“ – rekla je Dolovac. Naglasivši da „ne postoji univerzalni odgovor i idealni model za zaštitu žrtve", Dolovac kaže i da su dosadašnja iskustva u radu službi podrške žrtvama koje postoje u javnim tužilaštvima ukazuju na potrebu uspostavljanja sveobuhvatnog nacionalnog sistema za podršku oštećenima i svedocima što je jedna od glavnih aktivnosti u okviru ovog projekta. Rebić: Efikasna zaštita žrtava je i državni i društveni cilj Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije prepoznalo je značaj ovog projekta jer će on dati, kako je konstatovao direktor policije Vladimir Rebić, „značajan doprinos u postizanju našeg ne samo državnog, već i društvenog cilja, a to je efikasna zaštita i prava svih učesnika u krivičnom postupku“. Uz jačanje kapaciteta institucija i službi koje pružaju zaštitu i podršku žrtvama i koordinisano delovanje, direktor policije kao jedan od najvažnijih zadataka vidi i promenu percepcije građana u pogledu postojanja institucionalne pomoći u službama za podršku žrtvama i svedocima u Srbiji. U tom smislu on ističe i značaj kampanje informisanja građana o ulozi i pravcima razvoja sistema podrške žrtvama i svedocima, u čemu očekuje dobru saradnju i sa organizacijama civilnog društva. Oricio: Svi mi nekada možemo postati žrtve kriminala i zato žrtve moraju biti u središtu mreže podrške Zaključujući zvanični deo konferencije, šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da je važno ustanoviti mrežu službi u čijem središtu pažnje treba da bude pomoć žrtvama i svedocima. „Svi mi možemo postati žrtve kriminala u nekom trenutku u životu. Mi radimo u partnerstvu sa institucijama Srbije kako bismo uspostavili delotvornu nacionalnu mrežu za podršku žrtvama, koja potrebe žrtava i njihova prava stavlja u samo središte krivičnopravnog sistema u Srbiji,” istakao je šef Misije OEBS-a u Srbiji, Andrea Oricio. On je istakao da  to znači da će građani Srbije biti u mogućnosti da dobiju pomoć i informacije od prvog kontakta sa nadležnim organom nakon što su pretrpeli krivično delo ili mu bili svedok, kao i da dobiju podršku i vođstvo kroz krivični postupak, čak i po njegovom okončanju. Izveštaj o radnom delu konferencije „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ možete pročitati ovde.  

Predstavnici sudova, tužilaštava i policije su u radnom delu konferencije „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ podelili dosadašnja iskustva i rezultate rada u ovoj oblasti, a više od 150 prisutnih stručnjaka iz različitih delova Srbije koji se neposredno bave pitanjem podrške žrtvama i svedocima, detaljno je upoznato sa ciljevima i komponentama Projekta. Dragičević Dičić: Nedovoljno koristimo i postojeća zakonska rešenja Sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić, podsetila je da je Srbija potpisnik svih značajnijih međunarodnih deklaracija i konvencija koje se tiču ljudskih prava, zaštite žrtava i svedoka i podrške na koju imaju pravo, te da su sudovi s toga u obavezi da primenjuju standarde i pozitivne odredbe međunarodnih konvencija i onda kada one nisu eksplicitno navedene u pojedinim zakonima. Takođe, da se u praksi često nedovoljno koriste i postojeća zakonska rešenja. Kao primer navela je pravo na besplatnu pravnu pomoć koje još uvek nije dobilo formu posebnog zakona, ali koje bi već sad moglo češće da se primenjuje zahvaljujući postojećem Zakoniku o krivičnom postupku. Statistike i istraživanja pokazuju da se u pogledu prava na besplatnu pravnu pomoć u nedovoljnoj meri koristi član 103. Zakonika o krivičnom postupku, a to je – istakla je Radmila Dragičević Dičić, „onaj član koji daje pravo tužiocu ili sudiji da odredi besplatnu pravnu pomoć žrtvi, odnosno posebno osetljivom svedoku, ako prethodno oštećeni odnosno žrtva dobije taj status“. Sudija Dragičević Dičić smatra da žrtve trgovine ljudima, teških oblika nasilja u porodici i veliki broj žrtava nad kojima su izvršena krivična dela protiv polne slobode, zaslužuju status posebno osetljivog svedoka, a time i pravo na besplatnu pravnu pomoć. Ona je podsetila i da je mreža službi podrške žrtvama počela da se uspostavlja još pre 12 godina i da danas one postoje u svim Višim sudovima na teritorije Srbije i u Prvom osnovnom sudu. Službe su formirane u skladu sa Uputstvom o načinu pristupa, sistemu rada i načinu postupanja koje je 7.aprila 2017. godine doneo Visoki savet sudstva, sa ciljem da se obezbedi procesna, psihološka, zdravstvena, socijalna i logistička podrška oštećenima odnosno žrtvama. Kao primere dobre prakse u dosadašnjem radu ona je navela rad službi za podršku žrtvama u Višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Vranju i Nišu, kao i u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. U analizi dosadašnjeg postupanja sudova u pogledu pružanja podrške žrtvama i svedocima uočena je nedovoljna i neblagovremena komunikacija postupajućih sudija i službi za podršku žrtvama. „To su svi sudovi u izveštaju rekli – sudije nam ne javljaju, ne obaveštavaju nas o žrtvama“ – rekla je sudija Dragičević Dičić i konstatovala da to ukazuje da sudije u ovom pogledu moraju da budu značajno aktivnije, na šta treba da utiču i predsednici sudova. Prema izveštaju sudova, teškoće u radu predstavlja i nedostatak sistematizovanih radnih mesta u službama podrške žrtvama, nedostatak adekvatne opreme, teškoće u angažovanju psihologa za psihološku podršku žrtvama. Uočeno je i nedovoljno razumevanja branilaca za rad ovih službi, kao i nedovoljna prepoznatljivost službi u javnosti, zbog čega važna komponenta Projekta treba da bude informisanje stručne i najšire javnosti. Ovo je, po mišljenju sudije Dragičević-Dičić naročito važno sprovesti u svim lokalnim sredinama u kojima službe podrške pri sudovima postoje. Mirović: Žrtva koja ima podršku otvorenije učestvuje i u krivičnom postupku Krivičnoprocesno pravo se suviše dugo fokusiralo na prava okrivljenog, a prava žrtava su bila skrajnuta i žrtve su bile prepuštene same sebi – konstatovala je zamenik republičkog javnog tužioca Tamara Mirović navodeći da se istovremeno od žrtava premnogo očekivalo jer je iskaz svedoka često osnovno dokazno sredstvo. „Često se zaboravlja da će žrtva koja ima podršku sistema i kao svedok biti otvorenija da učestvuje u postupku odnosno da svojim saznanjima doprinese utvrđivanju činjenica koje su predmet dokaznog postupka“ – rekla je Mirović. Ona je istakla da su Službe za informisanje i podršku oštećenim licima i svedocima u svim višim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji i u Tužilaštvu za organizovani kriminal počele rad  1. februara 2017. godine, te da je već tada postavljeno i pitanje formiranja adekvatnih specijalizovanih službi i u policiji.  U policiji te specijalizovane službe još nisu formirane, pa je saradnja sa postojećim službama utoliko značajnija. Službe za podršku žrtvama i svedocima u javnim tužilaštvima su do sada ostvarile dobru saradnju sa drugim državnim organima, kao i sa organizacijama civilnog društva. Sa Viktimološkim društvom i nevladinim organizacijama „Astra“ i „Atina“ i memorandume o saradnji koja rezultira dobrom koordinacijom rada i razmenom informacija. U cilju bolje informisanosti građana urađene su i brošure koje govore o pravima žrtava i uslugama koje im pružaju službe podrške u javnim tužilaštvima, dok tužilaštvima u radu značajnu pomoć pružaju komunikacioni priručnici. Tužilaštva su konstatovala slične probleme kao i sudovi, rekla je Tamara Mirović i navela da se to pre svega odnosi na nedostatak prostorija za rad službi, nesistematizovana radna mesta i nedovoljnu informisanost građana o pravu žrtava i ulozi službi podrške. Misija OEBS-a u Srbiji je, kako je istakla Mirović, u svim ovim aktivnostima bila jedan od ključnih partnera, pa će ta saradnja biti nastavljena i u realizaciji projekta „Podrška žrtvama i svedocima“. Radojković: Policija prepoznata kao važan faktor odvraćanja od nasilja Pomoćnik direktora policije Zvezdan Radojković je konstatovao da je policiji Srbije jasno da pristup pravdi za žrtve mora da bude makar isti onakav kao što ga imaju izvršioci, ali u sadašnjim uslovima i rukovođena zadatkom da otkrije počinioca krivičnog dela, često nije u situaciji da se na adekvatan način bavi podrškom žrtvi. „Policija i njena pozicija u odnosu sa žrtvama je veoma specifična, mi taj odnos započinjemo od trenutka kada jedan poziv promeni sve.“ – kaže Radojković. Imajući u vidu da u ovom trenutku u policiji ne postoje službe koje se bave isključivo podrškom žrtva, policija žrtve upućuje na specijalizovane službe u sudovima, tužilaštvima, centrima za socijalni rad i drugim relevantnim organizacijama. Policija je, međutim, kako je naglasio Radojković, tokom prve godine sprovođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici prepoznata kao organ koji preduzima značajan deo mera koje se odnose na odvraćanje od nasilja. On je istakao da će u tom smislu, važan korak biti i realizacija projekta koji se radi u saradnji sa policijom Švedske a čiji cilj je da se u svim područnim upravama policije obezbede posebne prostorije za razgovor sa žrtvama krivičnih dela nasilja u porodici i protivpolne slobode. Radojković smatra da specijalizovane službe podrške žrtvama treba oformiti i pri policiji, te da će pripadnici policije biti potpuno posvećeni i realizaciji ciljeva projekta koji je usmeren na poboljšanje položaja žrtava i svedoka. Novaković: Glavni cilj je sveobuhvatni nacionalni sistem podrške žrtvama „Svima nama glavni cilj je uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema informisanja, pomoći i podrške žrtvama i svedocima u okviru krivičnopravnog sistema u Srbiji“, rekla je Nataša Novaković projektni menadžer Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS-a u Srbiji. Ona je istakla da je Misija OEBS-a u Srbiji ponosna što je Ministarstvo pravde izabralo za partnera koji je zadužen za sprovođenje projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ koje sa 1,5 miliona evra finansira Evropska unija, i da to vidi kao rezultat dugogodišnje uspešne saradnje koja je uspostavljena sa najrelevantnijim predstavnicima države i nevladinog sektora u ovoj oblasti. „Neki elementi sistema pomoći i podrške već postoje, na drugima ćemo da radimo. A taj rad biće zajednički. Zato je naša poruka „niste sami“ koju upućujemo na početku projekta usmerena ne samo ka žrtvama i svedocima, već i prema svim učesnicima u projektu „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“. – rekla je Nataša Novaković. Ona je objasnila da će Projekat biti fokusiran na četiri ključne komponente, od kojih je prva unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira odnosno izrada nacionalne strategije o pravima žrtava krivičnih dela sa akcionim planom, uspostavljanje koordinacionog tela za praćenje ovih strateških dokumenata i rad na izmenama i usaglašavanju pravnih propisa u cilju ostvarivanja prava žrtava i svedoka. Radiće se i na jačanju kapaciteta državnih institucija i pružalaca podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela kroz kreiranje i sprovođenje različitih obuka i izradu priručnika, kao i širenje mreže institucija i organizacija koje žrtvama i svedocima pružaju podršku. Pažnja će biti posvećena i primeni informacionih tehnologija u unapređenju položaja žrtava, pa će se tako raditi na izradi jedinstvenog registra pružalaca usluga, sistemima za upravljanje bazama podataka i vođenje predmeta za sve pružaoce usluga i na formiranju jedinstvenog pozivnog centra. Deo projekta je i edukacija mreže volontera, kao i kampanja jačanja svesti stručne i šire javnosti o postojanju, važnosti i ulozi službi za podršku žrtvama u Srbiji.