Žrtve i svedoci zločina imaju pravo na pomoć i podršku i to je obaveza ne samo države, nego i čitavog društva. U životu, međutim, problemi žrtava neretko se nastavljaju i posle samog krivičnog dela. Zbog toga je važno uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema podrške žrtvama i svedocima, ali i informisanje o već POSTOJEĆOJ PODRŠCI I POMOĆI.

Spektar relevantnih institucija i ustanova koje treba da budu uključene u pružanje podrške žrtvama i svedocima je veliki, ali su ključni nosioci aktivnosti pravosudni i drugi državni organi i institucije, kao i organizacije civilnog društva.
 

Policija

Policija ima zadatak da štiti i unapređuje bezbednost građana i imovine, poštujući Ustavom zajemčena ljudska i manjinska prava i slobode i druge zaštićene vrednosti u demokratskom društvu.

Policija je najčešće prva instuticija kojoj se obraćaju žrtve i svedoci krivičnih dela i kao takva ima dodatnu odgovornost da poznaje i poštuje prava žrtava (oštećenih). Postupajući nepristrasno, saosećajno i stručno, ona ima obavezu da žrtve i svedoke informiše o pravima koje imaju i da ih u skladu sa tim uputi na specijalizovane službe, institucije i organizacije koje pružaju podršku žrtvama i svedocima, a deluju u oblasti zdravstva, tužilaštava, sudova, centara za socijalni rad, lokalne samouprave i nevladinih organizacija.

Policiji se u svakom trenutku možete obratiti pozivajući broj 192, ili u slučaju porodičnog nasilja i poseban SOS telefon 0800100600.

Tužilaštvo

Službe informisanja i podrške žrtvama postoje u svim višim javnim tužilaštvima u Srbiji, Tužilaštvu za organizovani kriminal, Tužilaštvu za ratne zločine i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Smisao njihovog postojanja je da se u prvi plan stave oštećena lica, odnosno žrtve krivičnog dela i da im se pruže informacije i logistička podrška, da im se olakša učešće u postupku i da se spreči sekundarna viktimizacija. Zadatak zaposlenih u ovim Službama je da deluju sa integritetom, nepristrasnošću i poverljivošću.

Uloga ovih službi izuzetno je značajna naročito u fazi istrage. Svakoj žrtvi i svedoku treba da bude pružena mogućnost da izrazi svoje potrebe, zabrinutost i očekivanja. Žrtve i svedoci od ovih službi treba da dobiju informacije o pravima i ulozi žrtava/oštećenih u postupku (uključujući i objašnjenja pravne terminologije) i da po potrebi budu upućeni na druge institucije i ustanove koje mogu da im pruže podršku, uključujući i privremeni smeštaj u sigurnim kućama. 

Tužioci treba da vode računa o tome da žrtve i svedoci tokom istrage i suđenja ne budu izloženi psihološkim traumama i ponovljenoj (sekundarnoj) viktimizaciji.

Ukoliko žrtva ili svedok strahuje za svoju bezbednost zaposleni u Službama podrške u tužilaštvima će ih uputiti na razgovor sa zamenikom javnog tužioca, koji će preduzeti dalje korake radi dobijanja mera zaštite.
Žrtvama i svedocima mogu da budu obezbeđeni i pratnja i posebne mere prilikom dolaska u zgradu tužilaštva i suda, jer ove Službe sarađuju sa pravosudnom stražom.

Sudovi

Službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima uspostavljene su u svih 25 viših sudova širom zemlje. 

Cilj ove Službe je da obezbedi emocionalnu i logističku pomoć i podršku svedocima i oštećenima pre, za vreme i posle njihovog svedočenja.

Služba za pomoć i podršku koja je osnovana pri višem sudu može pružati podršku u postupcima koji se vode pred nižim sudom. 

Služba za pomoć i podršku svedocima i oštećenima svoje poslove obavlja neposredno i angažovanjem obučenih volontera. 

Pomoć i podršku žrtvama/svedocima obezbeđuje se davanjem informacija o pravima žrtava, pravnoj terminologiji i drugim relevantnim pravnim informacijama vezanim za postupak (objašnjenje uloga u krivičnom postupku, načina na koji se postavljaju pitanja pred sudom, naplati troškova dolaska i sl). Službe daju i sve pravne informacije u vezi sa svedočenjem, uključujući i one o organizaciji saslušanja svedoka i oštećenog u posebnoj prostoriji uz prenos zvuka i slike bez prisustva stranaka i učesnika krivičnog postupka. 

Sa zaposlenima u Službi oštećeni i svedoci ne mogu da razgovaraju o sadržini iskaza niti mogu da dobiju pravne savete koji se tiču samog svedočenja, osim opštih pravnih informacija o postupku pred sudom.

Postupajući sudija procenjuje kojim svedocima je potrebno pružiti pomoć i podršku kroz rad ove službe, a zapisničar ili sudijski pomoćnik, o takvim uredno pozvanim svedocima, dostavlja Službi pisano obaveštenje. Ovo obaveštenje Služba dobija u formi dopisa koji treba da sadrži podatke o terminu zakazanog saslušanja, broju predmeta sa redosledom njihovog ispitivanja i sa obaveštenjem o tome da li je predviđeno suočavanje svedoka, da li su svedoku dodeljene mere zaštite kao i opšte podatke o svedoku. U cilju blagovremenog prosleđivanja informacija svedocima, zapisničari informišu Službu i o svim promenama u vezi suđenja koje mogu imati veze sa svedocima (odlaganje saslušanja, promena termina, promena sudnice u kojoj će biti saslušanje i sl.).

Služba blagovremeno obaveštava postupajućeg sudiju o bolesti svedoka, sprečenosti dolaska u sud, potrebi za pratiocem i drugim značajnim informacijama, o zahtevu svedoka za dodeljivanjem procesnih mera zaštite, stanju svedoka ( uznemirenost, agresivnost, strah, zdravstveno stanje svedoka), postojanju pretnje pre i nakon svedočenja kao i preduzetim radnjama od strane Službe.

Zaposleni koji obavljaju poslove u Službi ne mogu se ispitivati u svojstvu svedoka na sudu u konkretnom predmetu u vezi svog rada sa svedocima.

 

Centri za socijalni rad

Sprečavanje nasilja i pružanje pomoći žrtvama nasilja je jedan od glavnih ciljeva razvoja socijalne zaštite u Srbiji. Centri za socijalni rad imaju niz ovlašćenja i mehanizama kojima mogu da pruže podršku žrtvama i svedocima, a svakako da ih informišu o njihovim pravima, da iniciraju koordiniranu akciju nadležnih organa, da daju preporuke za izricanje mera zaštite i da im obezbede specijalizovanu podršku, uključujući i smeštanje u sigurne kuće.

Sigurne kuće i prihvatilišta za žrtve nasilja postoje pri određenom broju Centara za socijalni rad, a Centri u pogledu obezbeđivanja bezbednog smeštaja sarađuju i sa nevladinim organizacijama.

U okviru sistema socijalne zaštite od 2012. godine je i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, koji obavlja poslove procene stanja, potreba, snaga i rizika žrtava trgovine ljudima, vrši poslove identifikacije i obezbeđuje pomoć i podršku žrtvama trgovine ljudima, u cilju njihovog oporavka i reintegracije. Za prijavu sumnje na trgovinu ljudima Centar je otvorio i telefon: +381 (0)63 610 590.

Zdravstvene ustanove

Zdravstvene ustanove imaju obavezu da žrtvama nasilja pruže adekvatnu medicinsku pomoć, negu i zbrinjavanje. Zdravstveni radnici su u obavezi da obave i inicijalnu procenu rizika i da postupaju u skladu sa njom. Po službenoj dužnosti zdravstveni radnici su u obavezi da slučajeve nasilja prijave policiji ili tužilaštvu.

Nevladine organizacije

Nevladine organizacije (organizacije civilnog društva) pružaju pomoć i podršku žrtvama krivičnih dela bez obzira da li se vodi sudski postupak, a ukoliko se vodi i tokom sudskog postupka i van njega. Neke nevladine organizacije pružaju svim žrtvama svih krivičnih dela, a neke su specijalizovane za pružanje podrške određenim grupama žrtava krivičnih dela (najčešće posebno osetljivim i marginalizovanim grupama).

Najčešći vidovi pomoći i podrške koju pružaju nevladine organizacije su: informacije, emocionalna podrška i savetovanje, upućivanje na relevantne specijalističke organizacije za podršku žrtvama i uspostavljanje kontakta sa drugim institucijama.

Određene nevladine organizacije pružaju i specijalističke usluge kao što su pravna pomoć i podršku (priprema za suđenje, odlazak na sud i podrška tokom postupka), psihološka podrška i psihoterapija, a jedan broj njih obezbeđuje i smeštaj za žrtve (posebno za žene i decu žrtve nasilja).

 

Interaktivne mape pružalaca usluga podrške

http://www.interaktivnamapa.rs/ - adresar organizacija, službi i institucija koje pružaju pomoć i podršku žrtvama krivičnih dela u Srbiji

https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/mapa-organizacija - mapa ženskih NVO koje pružaju besplatnu, individualnu podršku ženama koje su preživele muško nasilje u Srbiji

 



2018 © Podrška žrtvama