Žrtve i svedoci treba da imaju pristup uslugama podrške žrtvama u svakom trenutku.
Podrška treba da bude besplatna i pružena na poverljiv način.
Podrška ne sme da zavisi od toga da li je formalno podneta prijava, te (ukoliko jeste) da traje pre, tokom i nakon krivičnog ili prekršajnog postupka.
Cilj pružanja pomoći i podrške je jednakost u pristupu pravdi, izbegavanje dodatnih trauma i osećaja prepuštenosti samima sebi i osnaživanje žrtava i svedoka za rehabilitaciju i uspostavljanje narušenih prava.
Podrška koju pružaju službe za podršku žrtvama
- informacija, savet i podrška u pogledu prava žrtava
- informacija o relevantnoj službi za specijalističku podršku ili direktno upućivanje u istu
- emocionalna i psihološka pomoć
- savet u vezi sa finansijskim ili praktičnim pitanjima koje su posledica počinjenog krivičnog dela
- savetovanje o riziku i prevenciji sekundarne ili ponovne viktimizacije, zastrašivanja i odmazde
Žrtve, u skladu sa posebnim propisima, imaju i pravo i na besplatnu pravnu pomoć i podršku.
Službe specijalističke podrške kao minimum treba da obezbede:
- skloništa ili drugi privremeni smeštaj za žrtve kojima je potrebno sigurno mesto zbog neposrednog rizika od sekundarne i ponovne viktimizacije, zastrašivanja i odmazde;
- specifičnu i integrisanu podršku žrtvama sa posebnim potrebama, kao što su žrtve seksualnog nasilja, žrtve rodnog nasilja i žrtve nasilja u intimnim partnerskim odnosima, uključujući i podršku u prevazilaženju trauma i savetovanje.
Informacije o žrtvama treba da se prenose uz uvažavanje prava na zaštitu privatnosti i u skladu sa pravilima o zaštiti podataka.
Podršku žrtvama pružaju pravosudni i drugi državni organi i institucije, kao i nevladine organizacije.
