Zbog zadržavanja saznanja o nasilju može se odgovarati pred sudom, ali tajenje, i ignorisanje saznanja o nasilju može imati i teže posledice uključujući i smrtni ishod.
ISTINA NE SME BITI RIZIK
Govoriti istinu službama podrške žrtvama i svedocima ne sme biti rizik. Zaposlenima u službama informisanja i podrške žrtvama i svedocima najstrože je zabranjeno da razgovaraju o sadržaju Vaše izjave ili bilo kakvo uticanje na žrtvu / oštećenog / svedoka. Službe podrške su tu da Vam pomognu i u iznošenju istine i u čitavom krivičnom postupku.
Prijaviti nasilje neretko znači i spas žrtve i sprečavanje daljeg nasilja.
Jedno nasilje neretko izaziva drugo. Ekonomsko nasilje može imati psihološke posledice ili podstaći nasilno ponašanje, psihološko nasilje može izazvati fizičko nasilje, jedan vid fizičkog nasilja može izazvati drugi, teži vid fizičkog nasilja. Zato je prijava nasilja prva pomoć žrtvi i reakcija koja može sprečiti dalje nasilje.
Svaki vid nasilja ostavlja posledice na žrtvu, ali i na njene bližnje i okolinu.
Prijaviti nasilje je put ka zadovoljenju pravde.
Prijava nasilja može biti potpuno anonimna. Ona nije preduslov, ali jeste put ka ostvarenju neposredne, psihološke, pravne i materijalne pomoći. Bez obzira da li ste žrtva ili svedok nasilja imate pravo na podršku. Pomoć i podrška postoje. Žrtva ili svedok nasilja imaju pravo na različite vidove zaštite, pomoći i podrške koju pružaju različiti državni organi i ustanove (policija, zdravstvene i obrazovne ustanove, tužilaštvo, sud, prekršajni sud, centar za socijalni rad, pravna pomoć i psihološka podrška pri opštini i slično) i nevladine organizacije.
