U Evropi godišnje 75 miliona ljudi postaju žrtve nasilnika, silovatelja, pljačkaša. Svaka žrtva koja dobije podršku i šansu da nastavi život sa što manje posledica, kažu stručnjaci, i zato je država u obavezi da obezbedi sistem podrške žrtvama. Srbija ima spremnu Strategiju za zaštitu žrtava i svedoka krivičnih dela, a pripremljen je i predlog akcionog plana za prve tri godine srpovođenja strategije.

Sistem zaštite prava žrtava važan je i potencijalno ključan za osobu koja se nađe u položaju žrtve, s obzirom da svaka žrtva krivičnog dela koja dobije podršku ima višestruko veće šanse da nastavi svoj život sa znatno manje dugotrajnih posledica, istakao je državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić.

On je naglasio da su to samo neki od podataka koji ilustruju koliko je sistem zaštite prava žrtava važan, te da zaštita žrtava krivičnih dela nije samo definisana Akcionim planom za Poglavlje 23, već da je to pre svega obaveza države.

„Obaveza je države da obezbedi sveobuhvatan sistem podrške svakoj žrtvi, koji odgovara njenim potrebama i koji joj pomaže da prevaziđe ili umanji traumu viktimizacije“, ukazao je Ilić i dodao da benefite takvog pristupa mogu da osete ne samo neposredni korisnici ovog sistema, već i društvo u celini.

Kako je naglasio, zato je Ministarstvo pravde izradu Strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2019 – 2025. godine postavilo kao jedan od svojih prioriteta, kao i da veliku podršku tom procesu pruža Misija OEBS-a i Delegacija EU u Srbiji kroz projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“.

Ilić je ukazao da su u pratećem Akcionom planu Strategije postavljena tri osnovna cilja - formiranje nacionalne mreže službi podrške, unapređenje zaštite žrtava i svedoka krivičnih dela, kao i aktivan rad na podizanju svesti o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela.

„Sve aktivnosti u Akcionom planu su usmerene ka ovim ciljevima i organizovane su na jedan postepen i realističan način koji garantuje dobru pripremu za početak rada službi i stvara mogućnost da one budu potpuno funkcionalne od prvog dana njihovog rada“, istakao je Ilić i dodao da, kako bi se osigurala puna implementacija Strategije i Akcionog plana, Vlada Srbije će formirati Koordinaciono telo za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela koje će se sastajati kvartalno.

On je naveo da će to Koordinaciono telo će pratiti i analizirati mere usmerene na unapređenje položaja žrtava krivičnih dela, usvajati izveštaje o primeni Strategije uz izdavanje preporuka za unapređenje.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao je da su promovisanje lokalnog rukovođenja nad reformskim procesima i njihova održivost, ključni principi na kojim Misija OEBS-a u Srbiji zasniva svoj rad.

„Misija OEBS-a sa zadovoljstvom sprovodi svoju savetodavnu ulogu kako bi pomogla zemlji domaćinu u jačanju delotvornih mehanizama za zaštitu žrtava kriminala. Kako bi se smanjio rizik ponovljene i sekundarne viktimizacije, kao i strah žrtava od odmazde i zastrašivanja, nacrt akcionog plana ukazuje na konkretne aktivnosti koje relevantni akteri treba da preduzmu“, istakao je Oricio.

Na konferenciji govorili su i predstavnik Delegacije EU u Srbiji Leoneta Pajer i zamenik Republičkog javnog tužioca Zorica Stojšić.

Izrada Strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela, zajedno sa pratećim Akcionim planom, deo je šireg projekta Ministarstva pravde „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“, koji sprovodi sa Misijom OEBS-a u Srbiji, a finansiran je od strane Evropske unije.