Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra, generalna sekretarka Saveta Evrope (SE) Marija Pejčinović Burić izjavila je da su zabrane kretanja radi suzbijanja korona virusa uticale na rast nasilja nad ženama i da treba preduzeti korake kako bi se obezbedilo da dom ne postane ponovo mesto straha.

Ona je navela da se ne sme dozvoliti da ograničenja kretanja, finansijske prepreke i neizvesnost ohrabre počinioce nasilja, bilo kod kuće ili na internetu, i da za sve takve oblike nasilja mora postojati nulta tolerancija.

Ona je u pisanoj izjavi navela da Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznata kao Istanbulska konvencija, poziva na usvajanje konkretnih mera protiv takvog nasilja, kao što su 24-časovne telefonske linije i savetovališta, lakši pristup žrtava sigurnim kućama, mere zaštite i brze policijske intervencije.

Generalna sekretarka SE je kazala da efikasne mere za sprečavanje nasilja nad ženama moraju da budu ključni deo novih zabrana kretanja i da stalan i bezbedan pristup službama za podršku kao što su sigurne kuće mora biti obezbeđen.

Kad je reč o merama koje su pojedine države preduzele u borbi protiv nasilja nad ženama, na sajtu Saveta Evrope navodi se da je Srbija, između ostalog, stranicu Ministarstva unutrašnjih poslova posvetila sveobuhvatnim informacijama koje uključuju listu objekata za zaštitu žrtava i kontakata za hitne situacije, sa ciljem da informiše što je moguće više žrtava porodičnog nasilja i osoba koje bi to mogle da postanu.

Savet Evrope navodi da grupa Novinari protiv nasilja deli informacije putem društvenih mreža, o dostupnoj podršci i pomoći ženama žrtvama nasilja od države i nevladinih organizacija, i o načinima za prijavljivanje nasilja. Na taj način, kako se navodi, podsticaj da se prijavi nasilje nije usmeren samo ka žrtvama, već ka celom društvu.

Dodaje se da je Vlada Srbije, sa ciljem skretanja pažnje na povećan rizik od nasilja nad ženama i porodičnog nasilja zbog restriktivnih mera, izdala nekoliko saopštenja u kojima je naglasila značaj održavanja kontinuiteta u koordinaciji svih službi koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja u hitnim situacijama na svim nivoima.

Hitni sastanci na lokalnom nivou, predstavnika grada, policije, tužilaca, centara za socijalni rad i sigurnih kuća, organizovani su sa ciljem usvajanja internih procedura koje će biti primenjene u slučajevima nasilja nad ženama, navodi se.

Kroz projekat Unapređena bezbednost žena u Srbiji, finansiran od ambasade Norveške u Beogradu i primenjivan u saradnji sa organizacijom UN Njomen, podrška se pruža direktnim novčanim davanjima za 20 lokalnih nevladinih organizacija koje obezbeđuju psihološku i pravnu pomoć putem S.O.S. telefonske linije za žene žrtve nasilja.

Uz podršku privatnog sektora, svim sigurnim kućama u Srbiji donirani su televizori sa pratećom opremom, igračke za decu žrtve nasilja, i svi neophodni higijenski i medicinski proizvodi, navodi se između ostalog na sajtu Saveta Evrope.

Pomoć je, kako se dodaje, obezbeđena za 11 sigurnih kuća za žene žrtve nasilja, uz finansijsku podršku grupe UN Njomen i u saradnji sa Timom Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.