Mogućnost ostvarivanja prava na naknadu štete u krivičnom postupku predstavlja jedan od preduslova za uspostavljanje krivičnopravnog sistema fokusiranog na potrebe žrtava krivičnih dela. Zato je značajna pažnja na ovogodišnjim „Sudijskim danima“, godišnjem savetovanju sudija Republike Srbije, bila posvećena i predstavljanju „ Smernica za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku “.

Pozitivnopravni okvir u Srbiji omogućava žrtvama da ostvare pravo na naknadu štete u krivičnom postupku, ali se to u praksi nedovoljno često dešava, što za posledicu ima odustajanje žrtve od tog prava nepodnošenjem zahteva za naknadu, ili izloženost žrtve mogućoj ponovljenoj viktimizaciji zbog novog i neretko dugog parničnog postupka na koji je upućena.

Sve ovo objašnjava značaj „Smernica za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku“, koje ukazuju na obavezu nadležnih organa da se pitanje naknade štete reši u krivičnom postupku, dok bi građanski postupak bio izuzetak, a ne pravilo, kao što je to sada slučaj u praksi.

Izradu i objavljivanje Smernica podržala je Misija OEBS-a u Srbiji u okviru projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji”, koji kao izabrani partner Ministarstva pravde sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji, a finansira Evropska unija.

„I ove Smernice, kao i niz drugih aktivnosti koje sprovodimo kroz trogodišnji projekat ,Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji’, usmerene su ka podizanju standarda u poštovanju prava žrtava u krivičnom postupku u Srbiji i približe ga evropskim i međunarodnim standardima“ – konstatovala je Nataša Novaković, rukovodilac programa za ljudska prava i krivičnopravni sistem u Misiji OEBS-a u Srbiji.

Predsedavajuća Radne grupe koja je bila zadužena za izradu Smernica, sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić, rekla je da ove Smernice predstavljaju rezultat i dobar primer saradnje sudija i tužilaca. Ona je naglasila da su veliki doprinos ovom poslu dale sudije građanskih odeljenja koje su svoje veliko znanje i iskustvo pretočile u praktičan priručnik, koji će biti od pomoći javnim tužiocima i sudijama krivičarima da obezbede pravo žrtava teških krivičnih dela na kompenzaciju.

Podsećajući da je preduslov ostvarivanja imovinskopravnog zahteva žrtve njeno pravo da bude informisana, Tamara Mirović, zamenik republičkog javnog tužioca, istakla je da je u direktnoj vezi sa tim i obaveza javnog tužioca, kao najčešće prvog organa sa kojim žrtva stupi u kontakt, da joj pruži sve neophodne informacije, na razumljiv i pristupačan način.

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Ljubica Milutinović naglasila je važnost rešavanja pitanja naknade štete žrtvi u krivičnom postupku gde god za to ima uslova. U tom smislu, kako je istakla, važnu činjenicu predstavlja to što ove Smernice, pored opštih uputstava i objašnjenja, sadrže i tri praktična dodatka: model naredbe o veštačenju, model dela izreke presude u kom se odlučuje o imovinskopravnom zahtevu, kao i relevantne primere iz sudske prakse građanskih odeljenja iz predmeta naknade štete nastale kao posledice krivičnog dela.

Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku izradila je Radna grupa Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, u sastavu: Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Sanja Agatonović, sudija Višeg suda u Beogradu, Jelena Danilović, sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu, Tamara Mirović, zamenik republičkog javnog tužioca i Tatjana Lagumdžija, zamenik višeg javnog tužioca u Novom Sadu.