U polovini izveštaja o nasilju prema ženama mediji su otkrili identitet preživele, odnosno žrtve, ili članova njene porodice, a u čak 40 procenata objava korišćeni su senzacionalistički ili stereotipni izrazi za nasilje, žrtvu ili nasilnika, pokazala je Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama u 2019. godini. Analizu je uradila grupa Novinarke protiv nasilja, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

„Analiza je obuhvatila preko 11.000 članaka objavljenih u elektronskim i štampanim medijima od januara do decembra 2019. godine, prateći indikatore, odnosno načela profesionalnog izveštavanja o ovoj temi“, navodi se u saopštenju.

U čak 45 procenata objava neki od ovih indikatora prekršen je u samom naslovu, što je, kako su naveli, posebno problematično, imajući u vidu da su upravo naslovi ti koji privlače najviše pažnje, i najčitaniji deo teksta.

Tekstove najčešće karakteriše senzacionalizam, upotreba stereotipnih izraza („jezivo“, „horor“, „nesrećna žena“, „manijak“), a primetno je i korišćenje neadekvatnih fotografija i video zapisa.

Više od trećine medijskih objava iznosi detalje nasilja ili ubistva i izjave koje nisu relevantne za sam čin nasilja, a neretko se čin nasilja pravdaju ličnim osobinama nasilnika ili spoljašnjim okolnostima, kao što su alkoholizam, siromaštvo, nezaposlenost (20 procenata objava).

U cilju poboljšanja izveštavanja o ovoj temi grupa Novinarke protiv nasilja izradila je Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama.