Misija OEBS-a u Srbiji, Ministarstvo pravde i Delegacija EU obeležili su Evropski dan žrtava kriminala organizovanjem stručne konferencije na kojoj je predstavljen radni tekst nacrta „Nacionalne strategije za unapređenje položaja žrtava i svedoka krivičnih dela 2019 - 2025”.

Radni tekst nacrta Nacionalne strategije izradila je radna grupa kojoj stručnu i tehničku podršku pruža Misija OEBS-a u Srbiji u okviru trogodišnjeg projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji”. Koji sa 1,5 miliona evra finansira Evropska unija.

„Verujemo da će ova nova Nacionalna strategija o žrtvama kriminala, i budući akcioni plan, pomoći da se ojača i konsoliduje sistem zaštite prava žrtava širom Srbije, za dobrobit svih građana Srbije”, rekla je na skupu, zamenik šefa Delegacije EU Mateja Norčic Štamcar.

Nacionalna strategija ima za cilj da unapredi pravni i institucionalni okvir koji garantuje prava žrtava, u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima. Strategija predviđa uspostavljanje mreže nacionalnom podrške, koja obuhvata pravosuđe, policiju, ustanove socijalne zaštite i zdravstvene ustanove, kao i organizacije civilnog društva koje će pružati podršku žrtvama i svedocima.

„Prema podacima Evropske komisije za 2017., 15% stanovništva Evropske unije su žrtve zločina, u iznosu od čak 75 miliona ljudi. Zato je dužnost države da obezbedi podršku za svakoga ko je imao nesreću da postane žrtva. Ova podrška treba da odgovara njihovim potrebama i omogućiti im da prevaziđu, ili bar umanje traumu viktimizacije. Imajući ovo u vidu, razvoj Nacionalne strategije o pravima žrtava i svedoka kriminala je postavljen kao prioritet, a Ministarstvo pravde pristupa ovom zadatku sa posebnom odgovornošću i na efikasan način” izjavio je državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić.

Ilić je istakao da Akcioni plan za poglavlje 23. definiše uspostavljanje sistema za podršku žrtvama i svedoka kao jedan od najvažnijih zadataka. „Imajući u vidu da ova oblast zahteva jedinstven pristup pravosudnih institucija, ali i brojnih drugih državnih organa i organizacija civilnog društva sa kojima žrtva dolazi u kontakt, prepoznata je potreba za uspostavljanjem jednog koordinisanog sistema podrške kako bi žrtva sa jedne strane imala pristup ujednačenim, dostupnim i kvalitetnim uslugama podrške, a sa druge strane da se obezbedi optimalna iskorišćenost postojećih, kako ljudskih, tako i materijalnih resursa”, istakao je državni sekretar.

Ukazao je da je najzahtevniji korak u realizaciji Strategije, uspostavljanje mreže službi za podršku žrtvama i svedocima na teritoriji cele Republike Srbije, ali i korak koji će u poređenju sa sadašnjim stanjem, doneti, najveću korist građanima.

„Realizacija ove Strategije će omogućiti postojanje i praćenje preciznih podataka o broju i strukturi pružalaca, a to će obezbediti kvalitetnije planiranje sredstava neophodnih za funkcionisanje sistema”, istakao je Ilić.

„Nacrt Nacionalne strategije i javna rasprava su ključni koraci u izgradnji efikasne i potpuno funkcionalne nacionalne mreže podrške žrtve”, rekao je šef Misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Andrea Orizio.

Orizio je istakao da je cilj uspostavljanje mehanizama koji će ohrabriti žrtve i svedoke da prijave zločin, kao i da bude obezbeđeno smanjenje rizika od sekundarne viktimizacije i eliminacija straha od odmazde. „Misija OEBS u Srbiji radi u tesnoj saradnji sa srpskim partnerima na uspostavljanju efikasnog institucionalnog okvira koji je usklađen sa međunarodnim standardima. Imajući to u vidu, Misija pruža podršku srpskim institucijama, naročito Ministarstvu pravde, da na sistematičan način izgrade model podrške žrtvama i svedocima u Srbiji, koji će podrazumevati izgradnju novih i jačanje postojećih kapaciteta”, rekao je Orizio.

Kada je u pitanju naknada štete, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević ukazao je da u praksi krivični sudovi najčešće žrtve upućuju na parnicu, koje često traju godinama, i iziskuju nove troškove koje plaća žrtva koja takođe mora ponovo da prepričava svoja negativna iskustva.

Zbog toga je važno da se uspostavi adekvatan sistem za satisfakciju žrtava, smatra Milojević i ističe da će u tom smislu biti izrađene smernice za postupanje namenjene javnim tužiocima i sudijama krivičnih odeljenja za odlučivanje o imovinskopravnim zahtevima.

Pored članova radne grupe, konferenciji su prisustvovali predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva za evropske integracije, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, Pravosudne akademije, drugih državnih institucija, organizacija civilnog društva, kao i predstavnici drugih međunarodnih organizacija i diplomatskih misija.