Vladavina prava je osnovno opredeljenje Srbije i ona predstavlja stalnu obavezu čitavog sistema, a ne samo pravosuđa, istakao je predsenik Srbije Aleksandar Vučić, otvarajući konferenciju posvećenu obeležavanju početka projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“.

Ovaj trogodišnji Projekat ima za cilj uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema informisanja, pomoći i podrške žrtvama i svedocima usklađenog sa međunarodnim i evropskih standardima. Projekat Evropska unija podržava sa 1,5 miliona evra, a sprovodi ga Misija OEBS-a u Srbiji, kao partner kog je odabralo Ministarstvo pravde Republike Srbije.

Jedna od najvažnijih projektnih aktivnosti biće izrada Nacionalne strategije o pravima žrtava i pratećeg akcionog plana. Pored unapređenja zakonskog okvira u ovoj oblasti, projekat će pomoći državnim institucijama u jačanju njihovih kapaciteta, razvijanju informaciono-tehnoloških rešenja koja će olakšati umrežavanje između pružalaca usluga, edukovanju mreže volontera i jačanju svesti o ulozi službi za podršku žrtva Vučić: Pravda ne sme biti ni selektivna, ni diskriminatornaa u Srbiji.

Vučić: Pravda ne sme biti ni selektivna, ni diskriminatorna

Na konferenciji koja je okupila državne zvaničnike, predstavnike pravosuđa, stručnjake iz oblasti prava, socijalne politike i zaštite ljudskih prava, policijske službenike i organizacije civilnog društva, predsednik Vučić je poručio da država mora da obezbedi stalnu pomoć i podršku žrtvama i svedocima u krivičnim postupcima.

„Potrebno je i da priznamo da se greške događaju i da postoje predrasude”, rekao je Vučić, dodavši da se to najčešće događa kada su žrtve pripadnici neke marginalne grupe. Podsetivši da je naročito u slučajevima seksualnog nasilja česta rečenica “Sama je to tražila“, Vučić je konstatovao da je to traženje izgovora za počinioca koje mora biti zamenjeno podrškom žrtvi.

„Najveća pomoć koju možemo da pružimo svim žrtvama je da pravdu ne tražimo selektivno prema tome dal je žrtva pripadnik naše uže društvene grupe ili nije. Zato je odgovor na pitanje ko su žrtve kriminaliteta, politički, ali pre svega narodni odgovor“ – rekao je predsednik Vučić naglasivši da u tome važnu ulogu ima i jasno identifikovanje pojma žrtve.

Iznoseći podatak da se od 9.753 predstavke koje su mu uputili građani čak 80% odnosilo na pravosuđe, predsednik je konstatovao da to govori i da građani Srbije sudove i dalje ne doživljavaju kao pravične.
On je istakao i da je važno da svedoci imaju čvrto poverenje u sistem krivičnog pravosuđa jer se svesnim odbijanjem svedočenja i saopštavanja istine nanosi šteta celom društvu.

„Srbija mora da ima jasnu politiku vrednosti u skladu sa evropskom praksom, kao i funkcionalni mehanizam delovanja za njeno sprovođenje“ – zaključio je Vučić.

Kuburović: Uspostavićemo koordinisan i efikasan sistem podrške žrtvama

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da je uspostavljanje koordinisanog i efikasnog sistema podrške žrtvama opredeljenje Srbije koje je definisano i Akcionim planom za poglavlje 23, te da je izrada Nacionalne strategije jedan od ključnih elemenata u Projektu „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela“.

Navodeći dosadašnje učinke u ovoj oblasti ministarka pravde je istakla da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici već nakon jednogodišnje primene dao dobar rezultat.

„Do danas su nadležni organi razmotrili više od 40.000 slučajeva nasilja u porodici, sudovi su izrekli više od 14.000 hitnih mera, a izrađeno je i više od 10.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama“ – rekla je Kuburović.

Poboljšanju položaja žrtava doprinosi i kampanja „Isključi nasilje“, konstatovala je ministarka Kuburović, kao i to što su u tužilaštvima i sudovima rad počele službe za informisanje i pomoć žrtvama i svedocima.

Ona je apelovala na predstavnike advokature i nevladinog sektora da konačno postignu konsenzus oko pružanja besplatne pravne pomoći, kako bi Vlada Srbije usvojila nacrt Zakona koji reguliše ovo važno pitanje za žrtve.

Istakla je da se pružanje podrške žrtvama ostvaruje i smanjivanjem njihove ponovne viktimizacije, kao i u postupcima za naknadu štete, i izrazila uverenje da će realizacija ovog Projekta omogućiti uspostavljanje održivog sistema službi podrške i zaštite žrtava, koji će približiti Srbiju evropskim standardima.

Fabrici: Žrtve moraju imati podršku i brz pristup pravdi

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu, Sem Fabrici, je rekao da svake godine 15 odsto građana Unije, odnosno oko 75 miliona ljudi, postanu žrtve nasilja.

EU je 2012.godine, kako je podsetio, uredbom ustanovila minimum standarda podrške žrtvama zločina, a u januaru 2019. godine predsednik EK Žan Klod Junker treba da objavi izveštaj o njenoj šestogodišnjoj primeni.

„Potrebno je da žrtve uživaju poštovanje i da se uvažavaju njihova prava. Žrtva mora biti zaštićena od maltretiranja, treba da dobije podršku, da ima brz pristup pravdi i finansijskoj naknadi”, ocenio je Fabrici.
On zato smatra i da je projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela” više vezan za dobrobit građana Srbije, nego za evropske integracije.

Milojević: Nužno unapređenje zaštite žrtava i prava na kompenzaciju

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da Srbiji predstoji značajno usaglašavanje zakonodavstva u pogledu zaštite žrtava i prava na kompenzaciju.

„Žrtve krivičnih dela mrcvarimo da svedoče, izlažemo sekundarno institucionalnoj viktimizaciji, a ništa ne dobijaju za uzvrat“ rekao je Milojević i konstatovao da bi značajna pomoć žrtvama bila obezbeđena i upotrebom savremene tehnike kojom bi se izbegao neposredni dodir žrtve i učinioca krivičnog dela, a što sada „više šteti žrtvi nego što koristi sudskom postupku“.

On je istakao i da se dosadašnja praksa krivičnih sudova, koji su žrtve upućivali na parnični postupak za naknadu štete, pokazala neodgovarajućom, jer su žrtve najčešće ostajale bez ikakve naknade, parnice su trajale godinama, a tokom postupka neretko je bila ugrožena i njihova bezbednosti.

„Postoji gledište da je potrebno obavezati krivične sudije da već u okviru ovih postupaka određuju isplatu naknade štete za žrtve. Žrtva ako je nezadovoljna ishodom može da ide u parnični postupak, ali bitno je da se za one koji materijalno i psihološki ne mogu da izdrže parnične postupke obezbedi efikasan sistem zadovoljenja u okviru krivičnog procesa“ – rekao je Milojević

Navodeći da se ovim pitanjem bavi i Vrhovni kasacioni sud i formirana Radna grupa, on je istakao i da očekuje da će projekat „Podrška žrtvama i svedocima“ ostvariti postavljene ciljeve.

Dolovac: Ne postoji univerzalni odgovor za zaštitu žrtve

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac istakla je da je projekat „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ izuzetno važan prvenstveno s aspekta sistematskog unapređenja položaja oštećenih i svedoka, uz puno razumevanje njihovih potreba i položaja.

„Potreba za unapređenjem normativnog i strateškog okvira, ali i podizanje svesti o pravima žrtava krivičnih dela nije samo u obavezama koje za Srbiju proističu iz Akcionih planova za poglavlja 23 i 24 i u pristupnim pregovorima, već i u našem iskrenom opredeljenju da prava žrtava, pre svega žrtava krivičnih dela sa elementima nasilja, budu podignuta na viši nivo i to u skladu sa međunarodnim standardima“ – rekla je Dolovac.

Naglasivši da „ne postoji univerzalni odgovor i idealni model za zaštitu žrtve", Dolovac kaže i da su dosadašnja iskustva u radu službi podrške žrtvama koje postoje u javnim tužilaštvima ukazuju na potrebu uspostavljanja sveobuhvatnog nacionalnog sistema za podršku oštećenima i svedocima što je jedna od glavnih aktivnosti u okviru ovog projekta.

Rebić: Efikasna zaštita žrtava je i državni i društveni cilj

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije prepoznalo je značaj ovog projekta jer će on dati, kako je konstatovao direktor policije Vladimir Rebić, „značajan doprinos u postizanju našeg ne samo državnog, već i društvenog cilja, a to je efikasna zaštita i prava svih učesnika u krivičnom postupku“.

Uz jačanje kapaciteta institucija i službi koje pružaju zaštitu i podršku žrtvama i koordinisano delovanje, direktor policije kao jedan od najvažnijih zadataka vidi i promenu percepcije građana u pogledu postojanja institucionalne pomoći u službama za podršku žrtvama i svedocima u Srbiji.

U tom smislu on ističe i značaj kampanje informisanja građana o ulozi i pravcima razvoja sistema podrške žrtvama i svedocima, u čemu očekuje dobru saradnju i sa organizacijama civilnog društva.

Oricio: Svi mi nekada možemo postati žrtve kriminala i zato žrtve moraju biti u središtu mreže podrške

Zaključujući zvanični deo konferencije, šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da je važno ustanoviti mrežu službi u čijem središtu pažnje treba da bude pomoć žrtvama i svedocima.

„Svi mi možemo postati žrtve kriminala u nekom trenutku u životu. Mi radimo u partnerstvu sa institucijama Srbije kako bismo uspostavili delotvornu nacionalnu mrežu za podršku žrtvama, koja potrebe žrtava i njihova prava stavlja u samo središte krivičnopravnog sistema u Srbiji,” istakao je šef Misije OEBS-a u Srbiji, Andrea Oricio.

On je istakao da  to znači da će građani Srbije biti u mogućnosti da dobiju pomoć i informacije od prvog kontakta sa nadležnim organom nakon što su pretrpeli krivično delo ili mu bili svedok, kao i da dobiju podršku i vođstvo kroz krivični postupak, čak i po njegovom okončanju.

Izveštaj o radnom delu konferencije „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ možete pročitati ovde.

 

« Nazad