У Европи годишње 75 милиона људи постају жртве насилника, силоватеља, пљачкаша. Свака жртва која добије подршку и шансу да настави живот са што мање последица, кажу стручњаци, и зато је држава у обавези да обезбеди систем подршке жртвама. Србија има спремну Стратегију за заштиту жртава и сведока кривичних дела, а припремљен је и предлог акционог плана за прве три године срповођења стратегије.

Систем заштите права жртава важан је и потенцијално кључан за особу која се нађе у положају жртве, с обзиром да свака жртва кривичног дела која добије подршку има вишеструко веће шансе да настави свој живот са знатно мање дуготрајних последица, истакао је државни секретар Министарства правде Радомир Илић.

Он је нагласио да су то само неки од података који илуструју колико је систем заштите права жртава важан, те да заштита жртава кривичних дела није само дефинисана Акционим планом за Поглавље 23, већ да је то пре свега обавеза државе.

„Обавеза је државе да обезбеди свеобухватан систем подршке свакој жртви, који одговара њеним потребама и који јој помаже да превазиђе или умањи трауму виктимизације“, указао је Илић и додао да бенефите таквог приступа могу да осете не само непосредни корисници овог система, већ и друштво у целини.

Како је нагласио, зато је Министарство правде израду Стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела за период 2019 – 2025. године поставило као један од својих приоритета, као и да велику подршку том процесу пружа Мисија ОЕБС-а и Делегација ЕУ у Србији кроз пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“.

Илић је указао да су у пратећем Акционом плану Стратегије постављена три основна циља - формирање националне мреже служби подршке, унапређење заштите жртава и сведока кривичних дела, као и активан рад на подизању свести о правима жртава и сведока кривичних дела.

„Све активности у Акционом плану су усмерене ка овим циљевима и организоване су на један постепен и реалистичан начин који гарантује добру припрему за почетак рада служби и ствара могућност да оне буду потпуно функционалне од првог дана њиховог рада“, истакао је Илић и додао да, како би се осигурала пуна имплементација Стратегије и Акционог плана, Влада Србије ће формирати Координационо тело за подршку жртвама и сведоцима кривичних дела које ће се састајати квартално.

Он је навео да ће то Координационо тело ће пратити и анализирати мере усмерене на унапређење положаја жртава кривичних дела, усвајати извештаје о примени Стратегије уз издавање препорука за унапређење.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио рекао је да су промовисање локалног руковођења над реформским процесима и њихова одрживост, кључни принципи на којим Мисија ОЕБС-а у Србији заснива свој рад.

„Мисија ОЕБС-а са задовољством спроводи своју саветодавну улогу како би помогла земљи домаћину у јачању делотворних механизама за заштиту жртава криминала. Како би се смањио ризик поновљене и секундарне виктимизације, као и страх жртава од одмазде и застрашивања, нацрт акционог плана указује на конкретне активности које релевантни актери треба да предузму“, истакао је Орицио.

На конференцији говорили су и представник Делегације ЕУ у Србији Леонета Пајер и заменик Републичког јавног тужиоца Зорица Стојшић.

Израда Стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела, заједно са пратећим Акционим планом, део је ширег пројекта Министарства правде „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“, који спроводи са Мисијом ОЕБС-а у Србији, а финансиран је од стране Европске уније.