Поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, 25. новембра, генерална секретарка Савета Европе (СЕ) Марија Пејчиновић Бурић изјавила је да су забране кретања ради сузбијања корона вируса утицале на раст насиља над женама и да треба предузети кораке како би се обезбедило да дом не постане поново место страха.

Она је навела да се не сме дозволити да ограничења кретања, финансијске препреке и неизвесност охрабре починиоце насиља, било код куће или на интернету, и да за све такве облике насиља мора постојати нулта толеранција.

Она је у писаној изјави навела да Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, позната као Истанбулска конвенција, позива на усвајање конкретних мера против таквог насиља, као што су 24-часовне телефонске линије и саветовалишта, лакши приступ жртава сигурним кућама, мере заштите и брзе полицијске интервенције.

Генерална секретарка СЕ је казала да ефикасне мере за спречавање насиља над женама морају да буду кључни део нових забрана кретања и да сталан и безбедан приступ службама за подршку као што су сигурне куће мора бити обезбеђен.

Кад је реч о мерама које су поједине државе предузеле у борби против насиља над женама, на сајту Савета Европе наводи се да је Србија, између осталог, страницу Министарства унутрашњих послова посветила свеобухватним информацијама које укључују листу објеката за заштиту жртава и контаката за хитне ситуације, са циљем да информише што је могуће више жртава породичног насиља и особа које би то могле да постану.

Савет Европе наводи да група Новинари против насиља дели информације путем друштвених мрежа, о доступној подршци и помоћи женама жртвама насиља од државе и невладиних организација, и о начинима за пријављивање насиља. На тај начин, како се наводи, подстицај да се пријави насиље није усмерен само ка жртвама, већ ка целом друштву.

Додаје се да је Влада Србије, са циљем скретања пажње на повећан ризик од насиља над женама и породичног насиља због рестриктивних мера, издала неколико саопштења у којима је нагласила значај одржавања континуитета у координацији свих служби које пружају подршку женама жртвама насиља у хитним ситуацијама на свим нивоима.

Хитни састанци на локалном нивоу, представника града, полиције, тужилаца, центара за социјални рад и сигурних кућа, организовани су са циљем усвајања интерних процедура које ће бити примењене у случајевима насиља над женама, наводи се.

Кроз пројекат Унапређена безбедност жена у Србији, финансиран од амбасаде Норвешке у Београду и примењиван у сарадњи са организацијом УН Њомен, подршка се пружа директним новчаним давањима за 20 локалних невладиних организација које обезбеђују психолошку и правну помоћ путем С.О.С. телефонске линије за жене жртве насиља.

Уз подршку приватног сектора, свим сигурним кућама у Србији донирани су телевизори са пратећом опремом, играчке за децу жртве насиља, и сви неопходни хигијенски и медицински производи, наводи се између осталог на сајту Савета Европе.

Помоћ је, како се додаје, обезбеђена за 11 сигурних кућа за жене жртве насиља, уз финансијску подршку групе УН Њомен и у сарадњи са Тимом Владе Србије за социјално укључивање и смањење сиромаштва.