Могућност остваривања права на накнаду штете у кривичном поступку представља један од предуслова за успостављање кривичноправног система фокусираног на потребе жртава кривичних дела. Зато је значајна пажња на овогодишњим „Судијским данима“, годишњем саветовању судија Републике Србије, била посвећена и представљању „ Смерница за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртвама тешких кривичних дела у кривичном поступку “.

Позитивноправни оквир у Србији омогућава жртвама да остваре право на накнаду штете у кривичном поступку, али се то у пракси недовољно често дешава, што за последицу има одустајање жртве од тог права неподношењем захтева за накнаду, или изложеност жртве могућој поновљеној виктимизацији због новог и неретко дугог парничног поступка на који је упућена.

Све ово објашњава значај „Смерница за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртвама тешких кривичних дела у кривичном поступку“, које указују на обавезу надлежних органа да се питање накнаде штете реши у кривичном поступку, док би грађански поступак био изузетак, а не правило, као што је то сада случај у пракси.

Израду и објављивање Смерница подржала је Мисија ОЕБС-а у Србији у оквиру пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији”, који као изабрани партнер Министарства правде спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији, а финансира Европска унија.

„И ове Смернице, као и низ других активности које спроводимо кроз трогодишњи пројекат ,Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији’, усмерене су ка подизању стандарда у поштовању права жртава у кривичном поступку у Србији и приближе га европским и међународним стандардима“ – констатовала је Наташа Новаковић, руководилац програма за људска права и кривичноправни систем у Мисији ОЕБС-а у Србији.

Председавајућа Радне групе која је била задужена за израду Смерница, судија Врховног касационог суда Радмила Драгичевић Дичић, рекла је да ове Смернице представљају резултат и добар пример сарадње судија и тужилаца. Она је нагласила да су велики допринос овом послу дале судије грађанских одељења које су своје велико знање и искуство преточиле у практичан приручник, који ће бити од помоћи јавним тужиоцима и судијама кривичарима да обезбеде право жртава тешких кривичних дела на компензацију.

Подсећајући да је предуслов остваривања имовинскоправног захтева жртве њено право да буде информисана, Тамара Мировић, заменик републичког јавног тужиоца, истакла је да је у директној вези са тим и обавеза јавног тужиоца, као најчешће првог органа са којим жртва ступи у контакт, да јој пружи све неопходне информације, на разумљив и приступачан начин.

Судија Врховног касационог суда Љубица Милутиновић нагласила је важност решавања питања накнаде штете жртви у кривичном поступку где год за то има услова. У том смислу, како је истакла, важну чињеницу представља то што ове Смернице, поред општих упутстава и објашњења, садрже и три практична додатка: модел наредбе о вештачењу, модел дела изреке пресуде у ком се одлучује о имовинскоправном захтеву, као и релевантне примере из судске праксе грађанских одељења из предмета накнаде штете настале као последице кривичног дела.

Смернице за унапређење судске праксе у поступцима за накнаду штете жртвама тешких кривичних дела у кривичном поступку израдила је Радна група Врховног касационог суда Републике Србије, у саставу: Радмила Драгичевић Дичић, судија Врховног касационог суда, Љубица Милутиновић, судија Врховног касационог суда, Сања Агатоновић, судија Вишег суда у Београду, Јелена Даниловић, судија Трећег основног суда у Београду, Тамара Мировић, заменик републичког јавног тужиоца и Татјана Лагумџија, заменик вишег јавног тужиоца у Новом Саду.