У половини извештаја о насиљу према женама медији су открили идентитет преживеле, односно жртве, или чланова њене породице, а у чак 40 процената објава коришћени су сензационалистички или стереотипни изрази за насиље, жртву или насилника, показала је Анализа медијских објава о проблему насиља према женама у 2019. години. Анализу је урадила група Новинарке против насиља, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП).

„Анализа је обухватила преко 11.000 чланака објављених у електронским и штампаним медијима од јануара до децембра 2019. године, пратећи индикаторе, односно начела професионалног извештавања о овој теми“, наводи се у саопштењу.

У чак 45 процената објава неки од ових индикатора прекршен је у самом наслову, што је, како су навели, посебно проблематично, имајући у виду да су управо наслови ти који привлаче највише пажње, и најчитанији део текста.

Текстове најчешће карактерише сензационализам, употреба стереотипних израза („језиво“, „хорор“, „несрећна жена“, „манијак“), а приметно је и коришћење неадекватних фотографија и видео записа.

Више од трећине медијских објава износи детаље насиља или убиства и изјаве које нису релевантне за сам чин насиља, а неретко се чин насиља правдају личним особинама насилника или спољашњим околностима, као што су алкохолизам, сиромаштво, незапосленост (20 процената објава).

У циљу побољшања извештавања о овој теми група Новинарке против насиља израдила је Смернице за медијско извештавање о насиљу према женама.