У обезбеђивању подршке жртвама већ сада можемо више
Драгичевић Дичић: Недовољно користимо и постојећа законска решења
Судија Врховног касационог суда Радмила Драгичевић Дичић, подсетила је да је Србија потписник свих значајнијих међународних декларација и конвенција које се тичу људских права, заштите жртава и сведока и подршке на коју имају право, те да су судови с тога у обавези да примењују стандарде и позитивне одредбе међународних конвенција и онда када оне нису експлицитно наведене у појединим законима. Такође, да се у пракси често недовољно користе и постојећа законска решења. Као пример навела је право на бесплатну правну помоћ које још увек није добило форму посебног закона, али које би већ сад могло чешће да се примењује захваљујући постојећем Законику о кривичном поступку.
Статистике и истраживања показују да се у погледу права на бесплатну правну помоћ у недовољној мери користи члан 103. Законика о кривичном поступку, а то је – истакла је Радмила Драгичевић Дичић, „онај члан који даје право тужиоцу или судији да одреди бесплатну правну помоћ жртви, односно посебно осетљивом сведоку, ако претходно оштећени односно жртва добије тај статус“.
Судија Драгичевић Дичић сматра да жртве трговине људима, тешких облика насиља у породици и велики број жртава над којима су извршена кривична дела против полне слободе, заслужују статус посебно осетљивог сведока, а тиме и право на бесплатну правну помоћ.
Она је подсетила и да је мрежа служби подршке жртвама почела да се успоставља још пре 12 година и да данас оне постоје у свим Вишим судовима на територије Србије и у Првом основном суду. Службе су формиране у складу са Упутством о начину приступа, систему рада и начину поступања које је 7.априла 2017. године донео Високи савет судства, са циљем да се обезбеди процесна, психолошка, здравствена, социјална и логистичка подршка оштећенима односно жртвама.
Као примере добре праксе у досадашњем раду она је навела рад служби за подршку жртвама у Вишим судовима у Београду, Новом Саду, Врању и Нишу, као и у Првом основном суду у Београду.
У анализи досадашњег поступања судова у погледу пружања подршке жртвама и сведоцима уочена је недовољна и неблаговремена комуникација поступајућих судија и служби за подршку жртвама. „То су сви судови у извештају рекли – судије нам не јављају, не обавештавају нас о жртвама“ – рекла је судија Драгичевић Дичић и констатовала да то указује да судијe у овом погледу морају да буду значајно активније, на шта треба да утичу и председници судова.
Према извештају судова, тешкоће у раду представља и недостатак систематизованих радних места у службама подршке жртвама, недостатак адекватне опреме, тешкоће у ангажовању психолога за психолошку подршку жртвама. Уочено је и недовољно разумевања бранилаца за рад ових служби, као и недовољна препознатљивост служби у јавности, због чега важна компонента Пројекта треба да буде информисање стручне и најшире јавности. Ово је, по мишљењу судије Драгичевић-Дичић нарочито важно спровести у свим локалним срединама у којима службе подршке при судовима постоје.
Мировић: Жртва која има подршку отвореније учествује и у кривичном поступку
Кривичнопроцесно право се сувише дуго фокусирало на права окривљеног, а права жртава су била скрајнута и жртве су биле препуштене саме себи – констатовала је заменик републичког јавног тужиоца Тамара Мировић наводећи да се истовремено од жртава премного очекивало јер је исказ сведока често основно доказно средство.
„Често се заборавља да ће жртва која има подршку система и као сведок бити отворенија да учествује у поступку односно да својим сазнањима допринесе утврђивању чињеница које су предмет доказног поступка“ – рекла је Мировић.
Она је истакла да су Службе за информисање и подршку оштећеним лицима и сведоцима у свим вишим јавним тужилаштвима у Републици Србији и у Тужилаштву за организовани криминал почеле рад 1. фебруара 2017. године, те да је већ тада постављено и питање формирања адекватних специјализованих служби и у полицији. У полицији те специјализоване службе још нису формиране, па је сарадња са постојећим службама утолико значајнија.
Службе за подршку жртвама и сведоцима у јавним тужилаштвима су до сада оствариле добру сарадњу са другим државним органима, као и са организацијама цивилног друштва. Са Виктимолошким друштвом и невладиним организацијама „Астра“ и „Атина“ и меморандуме о сарадњи која резултира добром координацијом рада и разменом информација. У циљу боље информисаности грађана урађене су и брошуре које говоре о правима жртава и услугама које им пружају службе подршке у јавним тужилаштвима, док тужилаштвима у раду значајну помоћ пружају комуникациони приручници.
Тужилаштва су констатовала сличне проблеме као и судови, рекла је Тамара Мировић и навела да се то пре свега односи на недостатак просторија за рад служби, несистематизована радна места и недовољну информисаност грађана о праву жртава и улози служби подршке.
Мисија ОЕБС-а у Србији је, како је истакла Мировић, у свим овим активностима била један од кључних партнера, па ће та сарадња бити настављена и у реализацији пројекта „Подршка жртвама и сведоцима“.
Радојковић: Полиција препозната као важан фактор одвраћања од насиља
Помоћник директора полиције Звездан Радојковић је констатовао да је полицији Србије јасно да приступ правди за жртве мора да буде макар исти онакав као што га имају извршиоци, али у садашњим условима и руковођена задатком да открије починиоца кривичног дела, често није у ситуацији да се на адекватан начин бави подршком жртви.
„Полиција и њена позиција у односу са жртвама је веома специфична, ми тај однос започињемо од тренутка када један позив промени све.“ – каже Радојковић.
Имајући у виду да у овом тренутку у полицији не постоје службе које се баве искључиво подршком жртва, полиција жртве упућује на специјализоване службе у судовима, тужилаштвима, центрима за социјални рад и другим релевантним организацијама.
Полиција је, међутим, како је нагласио Радојковић, током прве године спровођења Закона о спречавању насиља у породици препозната као орган који предузима значајан део мера које се односе на одвраћање од насиља.
Он је истакао да ће у том смислу, важан корак бити и реализација пројекта који се ради у сарадњи са полицијом Шведске а чији циљ је да се у свим подручним управама полиције обезбеде посебне просторије за разговор са жртвама кривичних дела насиља у породици и противполне слободе.
Радојковић сматра да специјализоване службе подршке жртвама треба оформити и при полицији, те да ће припадници полиције бити потпуно посвећени и реализацији циљева пројекта који је усмерен на побољшање положаја жртава и сведока.
Новаковић: Главни циљ је свеобухватни национални систем подршке жртвама
„Свима нама главни циљ је успостављање свеобухватног националног система информисања, помоћи и подршке жртвама и сведоцима у оквиру кривичноправног система у Србији“, рекла је Наташа Новаковић пројектни менаџер Одељења за владавину права и људска права Мисије ОЕБС-а у Србији.
Она је истакла да је Мисија ОЕБС-а у Србији поносна што је Министарство правде изабрало за партнера који је задужен за спровођење пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ које са 1,5 милиона евра финансира Европска унија, и да то види као резултат дугогодишње успешне сарадње која је успостављена са најрелевантнијим представницима државе и невладиног сектора у овој области.
„Неки елементи система помоћи и подршке већ постоје, на другима ћемо да радимо. А тај рад биће заједнички. Зато је наша порука „нисте сами“ коју упућујемо на почетку пројекта усмерена не само ка жртвама и сведоцима, већ и према свим учесницима у пројекту „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“. – рекла је Наташа Новаковић.
Она је објаснила да ће Пројекат бити фокусиран на четири кључне компоненте, од којих је прва унапређење стратешког и законодавног оквира односно израда националне стратегије о правима жртава кривичних дела са акционим планом, успостављање координационог тела за праћење ових стратешких докумената и рад на изменама и усаглашавању правних прописа у циљу остваривања права жртава и сведока.
Радиће се и на јачању капацитета државних институција и пружалаца подршке жртвама и сведоцима кривичних дела кроз креирање и спровођење различитих обука и израду приручника, као и ширење мреже институција и организација које жртвама и сведоцима пружају подршку. Пажња ће бити посвећена и примени информационих технологија у унапређењу положаја жртава, па ће се тако радити на изради јединственог регистра пружалаца услуга, системима за управљање базама података и вођење предмета за све пружаоце услуга и на формирању јединственог позивног центра.
Део пројекта је и едукација мреже волонтера, као и кампања јачања свести стручне и шире јавности о постојању, важности и улози служби за подршку жртвама у Србији.
« Nazad
