Мисија ОЕБС-а у Србији, Министарство правде и Делегација ЕУ обележили су Европски дан жртава криминала организовањем стручне конференције на којој је представљен радни текст нацрта „Националне стратегије за унапређење положаја жртава и сведока кривичних дела 2019 - 2025”.

Радни текст нацрта Националне стратегије израдила је радна група којој стручну и техничку подршку пружа Мисија ОЕБС-а у Србији у оквиру трогодишњег пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији”. Који са 1,5 милиона евра финансира Европска унија.

„Верујемо да ће ова нова Национална стратегија о жртвама криминала, и будући акциони план, помоћи да се ојача и консолидује систем заштите права жртава широм Србије, за добробит свих грађана Србије”, рекла је на скупу, заменик шефа Делегације ЕУ Матеја Норчиц Штамцар.

Национална стратегија има за циљ да унапреди правни и институционални оквир који гарантује права жртава, у складу са европским и међународним стандардима. Стратегија предвиђа успостављање мреже националном подршке, која обухвата правосуђе, полицију, установе социјалне заштите и здравствене установе, као и организације цивилног друштва које ће пружати подршку жртвама и сведоцима.

„Према подацима Европске комисије за 2017., 15% становништва Европске уније су жртве злочина, у износу од чак 75 милиона људи. Зато је дужност државе да обезбеди подршку за свакога ко је имао несрећу да постане жртва. Ова подршка треба да одговара њиховим потребама и омогућити им да превазиђу, или бар умање трауму виктимизације. Имајући ово у виду, развој Националне стратегије о правима жртава и сведока криминала је постављен као приоритет, а Министарство правде приступа овом задатку са посебном одговорношћу и на ефикасан начин” изјавио је државни секретар Министарства правде Радомир Илић.

Илић је истакао да Акциони план за поглавље 23. дефинише успостављање система за подршку жртвама и сведока као један од најважнијих задатака. „Имајући у виду да ова област захтева јединствен приступ правосудних институција, али и бројних других државних органа и организација цивилног друштва са којима жртва долази у контакт, препозната је потреба за успостављањем једног координисаног система подршке како би жртва са једне стране имала приступ уједначеним, доступним и квалитетним услугама подршке, а са друге стране да се обезбеди оптимална искоришћеност постојећих, како људских, тако и материјалних ресурса”, истакао је државни секретар.

Указао је да је најзахтевнији корак у реализацији Стратегије, успостављање мреже служби за подршку жртвама и сведоцима на територији целе Републике Србије, али и корак који ће у поређењу са садашњим стањем, донети, највећу корист грађанима.

„Реализација ове Стратегије ће омогућити постојање и праћење прецизних података о броју и структури пружалаца, а то ће обезбедити квалитетније планирање средстава неопходних за функционисање система”, истакао је Илић.

„Нацрт Националне стратегије и јавна расправа су кључни кораци у изградњи ефикасне и потпуно функционалне националне мреже подршке жртве”, рекао је шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, амбасадор Андреа Оризио.

Оризио је истакао да је циљ успостављање механизама који ће охрабрити жртве и сведоке да пријаве злочин, као и да буде обезбеђено смањење ризика од секундарне виктимизације и елиминација страха од одмазде. „Мисија ОЕБС у Србији ради у тесној сарадњи са српским партнерима на успостављању ефикасног институционалног оквира који је усклађен са међународним стандардима. Имајући то у виду, Мисија пружа подршку српским институцијама, нарочито Министарству правде, да на систематичан начин изграде модел подршке жртвама и сведоцима у Србији, који ће подразумевати изградњу нових и јачање постојећих капацитета”, рекао је Оризио.

Када је у питању накнада штете, председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић указао је да у пракси кривични судови најчешће жртве упућују на парницу, које често трају годинама, и изискују нове трошкове које плаћа жртва која такође мора поново да препричава своја негативна искуства.

Због тога је важно да се успостави адекватан систем за сатисфакцију жртава, сматра Милојевић и истиче да ће у том смислу бити израђене смернице за поступање намењене јавним тужиоцима и судијама кривичних одељења за одлучивање о имовинскоправним захтевима.

Поред чланова радне групе, конференцији су присуствовали представници Министарства правде, Министарства за европске интеграције, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Правосудне академије, других државних институција, организација цивилног друштва, као и представници других међународних организација и дипломатских мисија.