Владавина права је основно опредељење Србије и она представља сталну обавезу читавог система, а не само правосуђа, истакао је предсеник Србије Александар Вучић, отварајући конференцију посвећену обележавању почетка пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“.

Овај трогодишњи Пројекат има за циљ успостављање свеобухватног националног система информисања, помоћи и подршке жртвама и сведоцима усклађеног са међународним и европских стандардима. Пројекат Европска унија подржава са 1,5 милиона евра, а спроводи га Мисија ОЕБС-а у Србији, као партнер ког је одабрало Министарство правде Републике Србије.

Једна од најважнијих пројектних активности биће израда Националне стратегије о правима жртава и пратећег акционог плана. Поред унапређења законског оквира у овој области, пројекат ће помоћи државним институцијама у јачању њихових капацитета, развијању информационо-технолошких решења која ће олакшати умрежавање између пружалаца услуга, едуковању мреже волонтера и јачању свести о улози служби за подршку жртва Вучић: Правда не сме бити ни селективна, ни дискриминаторнаа у Србији.

Вучић: Правда не сме бити ни селективна, ни дискриминаторна

На конференцији која је окупила државне званичнике, представнике правосуђа, стручњаке из области права, социјалне политике и заштите људских права, полицијске службенике и организације цивилног друштва, председник Вучић је поручио да држава мора да обезбеди сталну помоћ и подршку жртвама и сведоцима у кривичним поступцима.

„Потребно је и да признамо да се грешке догађају и да постоје предрасуде”, рекао је Вучић, додавши да се то најчешће догађа када су жртве припадници неке маргиналне групе. Подсетивши да је нарочито у случајевима сексуалног насиља честа реченица “Сама је то тражила“, Вучић је констатовао да је то тражење изговора за починиоца које мора бити замењено подршком жртви.

„Највећа помоћ коју можемо да пружимо свим жртвама је да правду не тражимо селективно према томе дал је жртва припадник наше уже друштвене групе или није. Зато је одговор на питање ко су жртве криминалитета, политички, али пре свега народни одговор“ – рекао је председник Вучић нагласивши да у томе важну улогу има и јасно идентификовање појма жртве.

Износећи податак да се од 9.753 представке које су му упутили грађани чак 80% односило на правосуђе, председник је констатовао да то говори и да грађани Србије судове и даље не доживљавају као правичне.
Он је истакао и да је важно да сведоци имају чврто поверење у систем кривичног правосуђа јер се свесним одбијањем сведочења и саопштавања истине наноси штета целом друштву.

„Србија мора да има јасну политику вредности у складу са европском праксом, као и функционални механизам деловања за њено спровођење“ – закључио је Вучић.

Кубуровић: Успоставићемо координисан и ефикасан систем подршке жртвама

Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да је успостављање координисаног и ефикасног система подршке жртвама опредељење Србије које је дефинисано и Акционим планом за поглавље 23, те да је израда Националне стратегије један од кључних елемената у Пројекту „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела“.

Наводећи досадашње учинке у овој области министарка правде је истакла да је Закон о спречавању насиља у породици већ након једногодишње примене дао добар резултат.

„До данас су надлежни органи размотрили више од 40.000 случајева насиља у породици, судови су изрекли више од 14.000 хитних мера, а израђено је и више од 10.000 индивидуалних планова заштите и подршке жртвама“ – рекла је Кубуровић.

Побољшању положаја жртава доприноси и кампања „Искључи насиље“, констатовала је министарка Кубуровић, као и то што су у тужилаштвима и судовима рад почеле службе за информисање и помоћ жртвама и сведоцима.

Она је апеловала на представнике адвокатуре и невладиног сектора да коначно постигну консензус око пружања бесплатне правне помоћи, како би Влада Србије усвојила нацрт Закона који регулише ово важно питање за жртве.

Истакла је да се пружање подршке жртвама остварује и смањивањем њихове поновне виктимизације, као и у поступцима за накнаду штете, и изразила уверење да ће реализација овог Пројекта омогућити успостављање одрживог система служби подршке и заштите жртава, који ће приближити Србију европским стандардима.

Фабрици: Жртве морају имати подршку и брз приступ правди

Шеф Делегације Европске уније у Београду, Сем Фабрици, је рекао да сваке године 15 одсто грађана Уније, односно око 75 милиона људи, постану жртве насиља.

ЕУ је 2012.године, како је подсетио, уредбом установила минимум стандарда подршке жртвама злочина, а у јануару 2019. године председник ЕК Жан Клод Јункер треба да објави извештај о њеној шестогодишњој примени.

„Потребно је да жртве уживају поштовање и да се уважавају њихова права. Жртва мора бити заштићена од малтретирања, треба да добије подршку, да има брз приступ правди и финансијској накнади”, оценио је Фабрици.
Он зато сматра и да је пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела” више везан за добробит грађана Србије, него за европске интеграције.

Милојевић: Нужно унапређење заштите жртава и права на компензацију

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да Србији предстоји значајно усаглашавање законодавства у погледу заштите жртава и права на компензацију.

„Жртве кривичних дела мрцваримо да сведоче, излажемо секундарно институционалној виктимизацији, а ништа не добијају за узврат“ рекао је Милојевић и констатовао да би значајна помоћ жртвама била обезбеђена и употребом савремене технике којом би се избегао непосредни додир жртве и учиниоца кривичног дела, а што сада „више штети жртви него што користи судском поступку“.

Он је истакао и да се досадашња пракса кривичних судова, који су жртве упућивали на парнични поступак за накнаду штете, показала неодговарајућом, јер су жртве најчешће остајале без икакве накнаде, парнице су трајале годинама, а током поступка неретко је била угрожена и њихова безбедности.

„Постоји гледиште да је потребно обавезати кривичне судије да већ у оквиру ових поступака одређују исплату накнаде штете за жртве. Жртва ако је незадовољна исходом може да иде у парнични поступак, али битно је да се за оне који материјално и психолошки не могу да издрже парничне поступке обезбеди ефикасан систем задовољења у оквиру кривичног процеса“ – рекао је Милојевић

Наводећи да се овим питањем бави и Врховни касациони суд и формирана Радна група, он је истакао и да очекује да ће пројекат „Подршка жртвама и сведоцима“ остварити постављене циљеве.

Доловац: Не постоји универзални одговор за заштиту жртве

Републички јавни тужилац Загорка Доловац истакла је да је пројекат „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ изузетно важан првенствено с аспекта систематског унапређења положаја оштећених и сведока, уз пуно разумевање њихових потреба и положаја.

„Потреба за унапређењем нормативног и стратешког оквира, али и подизање свести о правима жртава кривичних дела није само у обавезама које за Србију проистичу из Акционих планова за поглавља 23 и 24 и у приступним преговорима, већ и у нашем искреном опредељењу да права жртава, пре свега жртава кривичних дела са елементима насиља, буду подигнута на виши ниво и то у складу са међународним стандардима“ – рекла је Доловац.

Нагласивши да „не постоји универзални одговор и идеални модел за заштиту жртве", Доловац каже и да су досадашња искуства у раду служби подршке жртвама које постоје у јавним тужилаштвима указују на потребу успостављања свеобухватног националног система за подршку оштећенима и сведоцима што је једна од главних активности у оквиру овог пројекта.

Ребић: Ефикасна заштита жртава је и државни и друштвени циљ

Министарство унутрашњих послова Републике Србије препознало је значај овог пројекта јер ће он дати, како је констатовао директор полиције Владимир Ребић, „значајан допринос у постизању нашег не само државног, већ и друштвеног циља, а то је ефикасна заштита и права свих учесника у кривичном поступку“.

Уз јачање капацитета институција и служби које пружају заштиту и подршку жртвама и координисано деловање, директор полиције као један од најважнијих задатака види и промену перцепције грађана у погледу постојања институционалне помоћи у службама за подршку жртвама и сведоцима у Србији.

У том смислу он истиче и значај кампање информисања грађана о улози и правцима развоја система подршке жртвама и сведоцима, у чему очекује добру сарадњу и са организацијама цивилног друштва.

Орицио: Сви ми некада можемо постати жртве криминала и зато жртве морају бити у средишту мреже подршке

Закључујући званични део конференције, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио је рекао да је важно установити мрежу служби у чијем средишту пажње треба да буде помоћ жртвама и сведоцима.

„Сви ми можемо постати жртве криминала у неком тренутку у животу. Ми радимо у партнерству са институцијама Србије како бисмо успоставили делотворну националну мрежу за подршку жртвама, која потребе жртава и њихова права ставља у само средиште кривичноправног система у Србији,” истакао је шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Андреа Орицио.

Он је истакао да  то значи да ће грађани Србије бити у могућности да добију помоћ и информације од првог контакта са надлежним органом након што су претрпели кривично дело или му били сведок, као и да добију подршку и вођство кроз кривични поступак, чак и по његовом окончању.

Извештај о радном делу конференције „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ можете прочитати овде.

 

« Nazad