Права жртава и сведока у Републици Србији проистичу из њене опредељености да представља хумано, демократско друштво које делује у складу са највишим међународним стандардима у поштовању људских права. У том смислу она се не тичу само кривичног поступка, већ треба да се остварују од тренутка када се кривично дело догодило, као и током кривичног поступка и након његовог окончања.
Информације, помоћ и подршка жртвама и сведоцима део су права која треба да им пруже не само државни органи и установе, правосуђе и невладин сектор, већ и читаво друштво.
Права оштећеног (жртве) у кривичном поступку у Републици Србији регулисана су Закоником о кривичном поступку (члан 50), а упознавање жртве са правима представља законску обавезу јавних тужилаца и судија.
ЗАКОН О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
Права оштећеног
Члан 50
Оштећени има право да:
1) поднесе предлог и доказе за остваривање имовинскоправног захтева и да предложи привремене мере за његово обезбеђење;
2) укаже на чињенице и да предлаже доказе који су од важности за предмет доказивања;
3) ангажује пуномоћника из реда адвоката;
4) разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ;
5) буде обавештен о одбацивању кривичне пријаве или о одустанку јавног тужиоца од кривичног гоњења;
6) поднесе приговор против одлуке јавног тужиоца да не предузме или да одустане од кривичног гоњења;
7) буде поучен о могућности да преузме кривично гоњење и заступа оптужбу;
8) присуствује припремном рочишту;
9) присуствује главном претресу и учествује у извођењу доказа;
10) поднесе жалбу против одлуке о трошковима кривичног поступка и досуђеном имовинскоправном захтеву;
11) буде обавештен о исходу поступка и да му се достави правноснажна пресуда;
12) предузима друге радње када је то одређено овим закоником.
Оштећеном се може ускратити право да разматра списе и разгледа предмете док не буде испитан као сведок.
Јавни тужилац и суд упознаће оштећеног са правима наведеним у ставу 1. овог члана.
Србија је потписница свих најрелевантнијих међународних аката у овој области, а своју опредељеност да унапреди права жртава исказује и континуираним унапређењем правних прописа, настојањем да развије свеобухватни систем подршке жртвама и да се као земља која је у процесу приступања Европској унији постепено прилагођава Директиви 2012/29 којом се успостављају минимални стандарди у вези са правима, подршком и заштитом за жртве кривичних дела.
Криминалитет угрожава друштво и представља кршење индивидуалних права жртава.
Жртве кривичних дела треба да буду препознате и третиране са уважавањем, саосећајношћу и на професионалан начин, без дискриминације по било ком основу.
Лична ситуација и непосредне потребе жртве кривичног дела треба да буду узети у обзир уз пуно поштовање њеног физичког, менталног и моралног интегритета.
Жртвама кривичних дела треба пружити заштиту од секундарне и поновне виктимизације, застрашивања и одмазде.
Жртве имају право на помоћ и подршку које треба да допринесу њиховом опоравку и да омогуће одговарајући приступ правди.
Начела Директиве 2012/29/ЕУ којом се
успостављају минимални стандарди у вези са
правима, подршком и заштитом жртава кривичних дела
Директива 2012/29/ЕУ као минимална права жртава и сведока дефинише:
ПРАВО ЖРТВЕ ПРИЛИКОМ ПРВОГ КОНТАКТА
СА НАДЛЕЖНИМ ОРГАНОМ ИЛИ СЛУЖБОМ ПОДРШКЕ
Право да се добије информација, да се схвати и да се буде схваћен – комуникација треба да се обавља једноставним и лако разумљивим језиком, уз уважавање личних особина жртве, а већ приликом првог контакта и без непотребног одлагања жртве кривичних дела треба да добију информације о:
- врсти помоћи коју могу добити (медицинска, стручна и психолошка подршка, алтернативни смештај) и од кога је могу добити (а што обухвата и различите државне органе и установе, службе подршке жртвама у правосуђу и невладиним организацијама)
- начину подношења кривичне пријаве
- потенцијалној заштити (укључујући и мере заштите)
- правној подршци (пружање опште правне информације, попуњавање формулара, посредовање у решавању спорова и састављање ЈБ исправе) и правној помоћи (правни савет, састављање поднеска, заступање и одбрана)
- накнади штете
- праву на употребу свог језика у кривичном поступку, праву на превођење и услугама писаног и усменог превођења
- контактима за комуникацију у вези са предметом
- постојећим службама ресторативне правде (мирно решавање спорова)
- могућој накнади трошкова у вези са учешћем у кривичном поступку
- специјалним мерама, процедурама и механизмима за заштиту интереса жртава нерезидената (за жртве које немају боравиште земље у којој је почињено кривично дело)
Уз друга права, жртва има права на информацију и подршку и уколико буде покренут поступак пред судом, као и после тога.
ПРАВО ЖРТВЕ У СЛУЧАЈУ ПОДНОШЕЊА ПРИЈАВЕ
- Право на добијање писмене потврде о формално поднетој кривичној пријави у којој ће бити наведени основни елементи кривичног дела.
ПРАВА ЖРТВЕ У СЛУЧАЈУ ПОКРЕТАЊА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
- Право на добијање информација о свом предмету
- Право на усмено и писано превођење
- Право на приступ службама за подршку жртвама и подршку тих служби
- Право да буде саслушана и да пружи доказе
- Право у случају доношења одлуке о непредузимању кривичног гоњења
- Право на заштитне мере у оквиру услуга ресторативне правде
- Право на правну помоћ у складу са законом
- Право на накнаду трошкова узрокованих учешћем у кривичном поступку
- Право на повраћај имовине без одлагања, за имовину која се може вратити, а која је заплењена у току кривичног поступка, осим уколико она није неопходна за сврхе кривичног поступка
- Право на заштиту жртава и њихових чланова породице од секундарне и поновне виктимизације, застрашивања и одмазде
- Право на избегавање контакта између жртве и починиоца у просторијама где се води кривичних поступак
- Право на заштиту жртава током кривичне истраге
- Право на заштиту приватности
- Право на утврђивање специфичних потреба заштите (индивидуална процена жртве)
Жртве са специфичним потребама (нарочито осетљиве групе као што су жртве насиља у породици, жртве трговине људима итд.) и деца имају права на додатне мере заштите.
